Потоком су већ прошли индијански коњаници, трагајући за Old Shatterhandom... Сад истим трагом пролазе Old Firehand, Тетка Droll, Humply-Bill, Gunstick-Uncle и лорд... Пут води на Сребрно језеро... У Devnveru прикључује им се инжењер Buttler и његова ћерка Ellenа... Следили су трагове... Winnetou беше предстража ове коњице, па је ишао сам истурен испред свих осталих...
Нико од њих није могао ни замислити да су Utahi ископали ратне секире... Очекивао се срдачан дочек... Но, да ли ће бити тако?... Winnetou долази најбржим могућим касом и зауставља коњицу... Беше то рђав знак... Упозорава их да су Индијанци из поменутог племена, ратнички расположени...
Прича да је видео око језера чак 300 ратника... Тада се одигравала борба пливање ''на живот или смрт''... Апач предлаже да пожуре у спасавање заробљених белаца... Међу белцима препознаје и Old Shatterhandа... Знао је то Апач још од синоћ, али зашто је прећутао, то што је знао?... Апач је наишао на дрво у које је Old Shatterhand вешто гађао пред поглавицом Велики вук...
Апач одлази, а остали белци настављају пут... Прикрали су се близу индијанског логора и ту су застали... Посматрају их у тајности из прикрајка... Посматрају трку Индијанца и белца... Апач гледа кроз далекозор... Препознаје белог момка... Хтели су помоћи, али Апач процени да нема опасности... Све су видели шта се збива... Видели су и бекство белаца...
Пред њих одлази поглавица Апача са Old Firehandom... Били су весели при сусрету... Сви имају исти циљ - поход на Сребрно језеро... Winnetou упућује Old Shatterhandа према усеку Night (кањон)... Даје му смернице за пут... Саветује га... Дотакоше се теме блага... Но, о томе мало касније... Опазили су предстражу ратнички расположених Индијанаца... Беше свега 5 коњаника...
Скривени, посматрају их... Жене из племена Utaha дођоше на језеро са удицама... Разговарају, а Апач их прислушкује... Ту сазнаје да ће ускоро са Великим вуком кренути 50 ратника... Сутра племе Utaha напушта логор... Жене, деца и старци биће смештени у брда, јер тамо су осигурани, док ће ратници поћи на велики скуп свих из племена Utaha... Остаје непознате где ће бити тај скуп...
Велики вук и његова ратничка коњица крећу... Прати их крадом поглавица Апача... Крећу нешто касније и остали бели коњаници... Крећу се узводно... Били су сви безбрижни... Са језера креће Old Firehand праћен својим људима, око 10 сати... Кањон, у који тешко пробија зрак Сунца, због превелике дубине... Мрачно и дању и ноћу... Узане и опасне стазе... Има и пећина... Воде коње, јер је превише опасно и стрмо... Ваздух хладан и тежак... Нема разговора...
Зачу се пуцањ... Ускоро још 3 пуцња... Паклени урлик... Петорица Utaha упадоше у клопку... Пошто нису хтели одложити оружје, убијени су... Велики вук ипак одложи оружје, а затим бива свезан... Остали Индијанци исто доживљавају... Пут се наставља даље... Индијанце иако добро везане, држе будно на оку, али и нишану...
Разговор воде и весело чаврљају Тетка Droll и Hobble Frank... Присећају се родне Немачке, сајмова и људи... Причају о младости... Коњица пристиже на шири кањон... Има и сунчеве светлости... Ваздух осетно бољи... Лакше се дише... Време за ручак... Шта ће учинити са Индијанцима?... Неко би да их ослободи, али има и оних који захтевају оштро кажњавање... Шта учинити?... Изударати их, укорити, одузети им коње и оружје или им дати слободу?...
Решење мора бити донето... Мора бити чврсто и несаломиво... Оформљен је круг око заробљених Индијанаца... Old Shatterhand обраћа се Великом вуку... Разговор напет... Ипак одлучује да им подари слободу и врати коње и оружје... Велики вук и даље пун неверице... Old Shatterhand одговара: ''Мој језик никад не изговара ријечи, које не би говорило и моје срце''... Опет заклетва уз лулу мира, да ће тако и бити...
Лула мира (kalumet) ће кружити у круг, уз добру вољу и расположење... Заклетва је дата... Индијанци су ослобођени... Чак је и мала Ellena повукла дим из луле... Индијанци одлазе, али неки од белаца им и даље не верују... Поглавица Апача рече: ''...боље је чинити добро него зло''... Затим одлази да уходи Utahe, не би ли дочуо шта смерају даље...
Мрак над кањоном... Логорске ватре су погашене... Сан и тишина... Велики вук жели освету... Спреман је да изведе нови напад... Овога пута у напад креће другим путем и довешће још нових ратника... Велики вук креће у напад... Креће у Pa-mow... То је место где су требали да се сретну и састану сви из племена Utaha... Велики вук долази у логор и поздравља Старог поглавицу, врховног поглавара свих Utaha...
Крај ватре су седела 4 Индијанца, но један од њих имао је лице које је привлаило пажњу... Његово лице није било намазано бојама... Имао је око 80 година, а држао се као да му је 50... Коса му беше сасвим бела... Кад опази Великог вука рече: ''Свако стабло губи у јесен лишће, почне ли га губити раније, не вриједи и ваља га сасјећи. Још пред три дана стабло је имало лишће. Гдје је оно сада?''...
То је било велико пребацивање Великом вуку, који више није имао орлово перо у коси... Велики вук наставља да прича како се десило све то... Себе је наравно осликавао у најбољем могућем светлу, у најлепшим бојама и нијансама... Потом тражи 50 ратника како би извео напад на белце... Остале поглавице мисле да белце треба довести на мученички стуб...
Стари поглавица обећава му дати 300 ратника, али белце хоће живе... Уз то креће још 50 ратника, који су задужени да чувају коње... Направљен је и разрађен план напада... Кренули су... Поглавица застаје код биљке по имену жалфија, које ту беше у изобиљу... Том биљком сви натрљаше и руке и одећу... Сви мирисаше на жалфију... Тако неће бити примећени, нити ће коњи белаца бити у стању да их намиришу и зафркћу...
Крећу се пешице... Опрезно... Шуњају се тихо као змије... Велики вук угледа стражу белаца... Стража је савладана веома вешто... Ватра је угашена... Пођоше даље... И друга стража је за тили час савладана...
Логор нападоше и олако савладаше белце на сну... Беше то велико рвање... Препад индијански би изведен с` великим успехом... Око 20 Индијанаца беше што рањено, што усмрћено... Индијанци бесни, но крећу натраг, тамо где ће белце казнити...
Велики вук није знао да постоји и трећа стража белаца... Беше то тетка Droll и Hoblle Frank... Видели су шта се дешава... Индијанци превише надмоћни... Белци проналазе пушку Old Shaterrhand... Треба из дужности спасити пријатеље или не?... Помоћи пријатељима или не?... Како?... За почетак треба остати прибран и миран... Треба причекати док се не раздани, а онда по трагу...
Кренули су, али и даље размишљају, куда тачно поћи треба?... Тамо ил `вамо?... Сумња... Куда ће их одвести месечев сјај?... Дођоше пред велику шуму... У тој шуми беше и логор племена Utaha... Шума им се чини опасна... Опет сумњичавост расте... Но, шума ће им пружити добар заклон, па таман да врви све од Индијанаца... Опрезност је неопходна...
Ослушкују, али нема шта да се чује... Осећају мало дима у зраку... Били су у праву... Гледјау у логорску ватру... Најпре једну, а потом још неколико... Логор беше великих размера... Прилазе све ближе и ближе, како би тачно увидели о чему се ради... Урлици и весеље... Заробљеници тек пристигли... Попеше се попут веверице на дрво неко, како би имали бољи поглед... Велики вук опет у коси има перушку из орловог крила... Опет је победник...
Поглавице се ругају и понижавају поглавицу Апача, који је такође међу заробљеним белцима... Претрпеће све муке поглавица Апача... Но да ли је часно показивати своју надмоћ над свезаним јунаком?... Апач скочи па старца обори... Старац лежеше мртав са лобањом напрслом која се разби о један камен... Ратници крволочни и избезумљени... Велики вук рече да ће сви бити жртвовани на старчевом гробу...
Две беле веверице сакривене у лишћу, с` дрвета све посматраше... Чули су све, сваку проклету реч... Чују се жалосне песме, у славу мртвог поглавице... Веверице силазе са дрвета... Треба сићи на земљу... Пошли су према логору... Дођоше сасвим близу у сами логор... Одлучише да белцима пријатељима дотуре пушке у руке... Обрадовани су због тога...
Договр је да сви крену код поглавица, кад ватра утихне... Све се одиграло муњевитобрзо... Пред Великог вука и осталу тројицу поглавица долазе наоружани белци... Белци су свезали поглавице и уперили своје пушке у њих... Белци траже да их већ једном пусте и оставе на миру, како би се повукли као слободни људи... Поглавица Kunpuiu се подоста нећкао... Добили су Индијанци 15 минута за размишљање... Индијанци су разговарали својим димним знацима, а требало је проникнути у њихов тајни смисао... Индијанци су ту лукаво вешти...
Поглавица Апача је то видео, али ни он није могао разумети у потпуности тачно... Одлучено је да ипак белци крену сутра по новом дану, и да са собом поведу поглавице као таоце... Но, када буду уверени да им не прети прогон и опасност, пустиће Индијанце да се врате у свој племенски логор...
У Долини јелена логорује још ратних племена припадника Utaha... Они би требало да белце заробе, а Индијанце ослободе... Гласници су већ то дојавили... Треба избећи ту судбину... Кроз Долину јелена треба проћи, али најбољим путем.. Но, имали га?...
Повукоше дим из луле мира и заклетва паде... белци поглавице намеравају ослободити у Долини јелена... Овога пута дим је повучен из индијанске луле, да не би било као у епизоди са Великим вуком, који није признао повучен дим из луле једног белца... Дим је послат на све 4 стране света, како правила и налажу...
У освит зоре поворка креће ка Долини јелена... Индијанци мрког погледа, испратише белце, али у њима и даље тињаше пламен осветничких погледа...
Наставак ускоро следи...
Нема коментара:
Постави коментар