Последњу песму написах на Богојављење, ове године... Тачно, после месец дана, у једном трену и даху, ставих на бели папир, 4 најновије песме... Послагаћу их у наставку, баш оним редом како су и настајале... Овога пута нисам хтела ни зарез, а ни тачку да употребим...
1. ЗВУК ИСПРЉУШТАНЕ КОЖЕ...
Звук
испрљуштане коже
у етру
Долазак
из ничега да би се
стигло
у будућност
Сунце сија
на небу
цвркућу птице
у крају
Ветар с` југа отапа
снег
Смирај дана
доноси ноћ
бесану нему
Лавеж паса
у даљини
Из етра
долази
звук испрљуштане коже
2.ПРИЧА НЕИСПРИЧАНА...
Мудре мисли окрећем
од немила
до недрага
Мисли
постају речи
изговорене
Жубор воде
живе
Неколико
стотина
словних знакова
стопљених
у малу причу
неиспричану
Неостварен сан
Прође
овај осунчан дан
у фебруару
3. ЖИВОТ ЈЕ РАДОСТ...
Живот је радост
живе су наше душе
бесмртне и свете
прави су кораци наши
Све се радује
Радуј се
радуј се
с` вером у Бога
у дубини
душе
Живот је радосно
сећање на будућност
на нетрулежни мирисни
рајски цвет
4.ОДГОВОРИ СУ ЗАМКЕ...
Одговори су велике
замке
Одговоран
не прича о одговорности
Ноћ
скрива прошлост за нама
Садашњост
намргођена ћути
Будућност
трепери у даљини
Из даљине стижу
чађаве магле
Чују се псовке
повици и
скарадна слова
Не то није
ноћна мора
Нема коментара:
Постави коментар