''Он дели људе на послушне (конзервативне) и оне који су наклоњени злочину (господари будућности). По њему злочинци треба да носе неки знак, симбол или жиг, како би их разликовали од обичних људи. По њему број обичних и необичних људи унапред је одређен природним законом. По њему друштво је добро обезбеђено затворима, робијама, иследницима, и не види разлог за страх. Порфириј је питао Раскољникова да ли би он похарао некога услед животних неприлика. Раскољников признаје да себе не сматра Наполеоном. Порфириј му говори да дође у полицију и да изјаву ради формалности.
Раскољников признаје да је био на улици у 8 сати 3 дана пре убиства и да је видео само чиновника који се исељавао. Разумихин и Раскољников одлазе. Кренули су код Дуње. Раскољников одлази до стана. Појурио је у стан и видео да су све ствари на свом месту. Изашао је из собе. Један грађанин му прилази и говори му да је убица. Клонуо је, а колена су му се тресла. Осећао је физичку слабост. Коса му је била мокра од зноја. Усне су му дрхтале. Ишао је улицом, а испред себе је видео човека који му маше (то беше грађанин). Ишао је за њим. Он га је водио и довео до бабине собе. Извадио је секиру и ударио бабу. Али, она је седела и смејала му се.
Хтео је да бежи, но у предсобљу беше пуно света. Срце му се ледило и стезало. Пробудио се тешко дишући. У собу улази Свидригајлов, који му признаје да је са Дуњом имао збиљне намере. Прича о привиђењима: привиђа му се Марфа и то 3 пута (на сахрани, на станици и у стану пре 2 сата). Први пут га је опоменула да навије сат; други пут је хтела да му гледа у карте. А данас је дошла у гостионицу и села до њега. Пре 10 година видео је умрлог слугу, који је дошао да му запали лулу. Раскољников није веровао у привиђења. Моли Раскољникова да му уговори још један састанак са Дуњом, јер жели да јој да 10 хиљада рубаља, ако се не уда за Лужина.
Говори му да ће се ускоро оженити и да је Марфа оставила Дуњи 3 хиљаде рубаља. Долази Разумихин и одлази са Раскољниковим код Дуње. Срећу се са Лужином. Улазе и седају за сто. Лужин саопшатав да је Свидригајлов допутовао у Петроград. Дуња и мајка су узнемирене. Он им је рекао да не улазе са њим у разговор. Лужин га окривљује за Марфину смрт. Чак је осрамотио даљу рођаку мадам Реслих (силовао је девојчицу од 14-15 година, глувонему, која се потом обесила). И слугу Филипа је мучио и он се такође обесио. Раскољников говори да је Марфа оставила Дуњи 3 хиљаде рубаља и да Свидригајлов жели да се састане са њом. Лужин је сматрао да љубав према мужу мора да надмаши љубав према брату.
Раскољников вређа Лужина, јер сматра да је безвреднији од Соњиног малог прста. Дуња сва бесна тера Лужина и он одлази. Раскољников саопштава Дуњи све што поручује Свидригајлов. Разумихин им предлаже да оснују фирму и да се баве преписивачком делатношћу. Раскољников одлази говорећи да му је потребна самоћа. Разумихин трчи за њим. Раскољников га моли да остане уз Дуњу и мајку (да се брине о њима). Разумихин се враћа, уверавајући их да ће све бити у реду.
Раскољников одлази код Соње. Соба је била велика, а сиротиња очевидна. Соња му саопштава да је видела оца док је ишла улицом. Катарина губи памет. Газдарица хоће да је истера. Њих две су маштале да отворе пансион за племићке кћери. Хтеле су да купе ципеле за малу ћеркицу Катаринину, али нису имале довољно новца. Чак манжетне које је купила код Лизавете одбила је да да Катарини, па јој је жао због тога. Раскољников јој говори да ће Катарина умрети, јер има сушицу.
Замолио је Соњу да му чита Нови завет. Она му је читала о Лазаревом васкрсењу. Он јој саопштава да ће јој сутра рећи ко је свирепи злочинац. Позива је да крене са њим, јер он не може бити сам, потребна му је она. Путеви су им заједнички. Њихов разговор прислушкивао је Свидригајлов. Раскољников одлази код Порфирија, који му прича да иследник креће од ситница, како би злочинцу оставио времена да прошета, па зато прво ухапси погрешног, желећи тако да дође до јасних доказа.
Злочинцу се мути у глави, попуштају му живци, болестан је, слаб, раздражљив. Раскољников сав блед, пун беса и срџбе, викао је да га не може уплашити, јер нема доказа. Порфириј му даје воде, смирује га. Реко му је да зна за његову посету бабином стану и да иза врата има изненађење за њега. Улази Николај који је викао да је крив и да је злочинац. Раскољникон одлази сав збуњен.
Сусрео се са грађанином, који га је оптужио и он је био то изненађење. Код Катарине увелико се спрема све за подушје. Лужин моли Лебезјатникова да му доведе Соњу. Долазе код Лужина и он јој даје 10 рубаља. На подушје стиже и Раскољников. Долази до сукоба између Катарине и газдарице Амалије, која је почела да је тера из стана. Деца су плакала. На вратима је стајао Лужин, који оптужује Соњу да му је украла 100 рубаља.
И Амалија је подржала Лужина. Катарина је јечала. Лебезјатников је рекао да је Лужин ставио 100 рубаља Соњи у џеп, а да она то није ни знала. Амалија је бацала тањире и терала Катарину напоље. Катарина одлази да тражи правду. Раскољников признаје Соњи свој злочин. Соња је рекла да ће на робију с њим да пође. Говори му да оде и да се поклони земљи коју је оскрнавио. Долази и Лебезјатников и говори да је Катарина изгрђена од стране једног генерала (децу је одвела на улицу и терала их да играју и певају).
Раскољников одлази у стан. Долази Дуња и обећава да неће рећи мајци. Улази и Лебезјатников говорећи да је Катарина ван себе. Раскољников одлази и налази је. Деца су се разбежала. Она је потрчала за њима и пала. Одводе је код Соње у собу где умире. Деца су је грлила и плакала. Долази и Свидригајлов који саопштава да ће децу збринути у дом, а Раскољникову каже да је прислушкивао његов разговор са Соњом. Раскољников беше забринут. После опела Раскољников одлази кући. Стиже му Разумихин и говори му да је мајка болесна.
Дуња добија писмо које ју је много узнемирило. Разумихин одлази. Долази Порфириј и говори му да је извршио претрес стана, али ништа није нашао и препоручује да се за 2-3 дана сам пријави. Раскољников одлази код Свидригајлова и напада га. Он га није пријавио. Свидригајлов му говори да бежи, а он ће му дати новац. Дуња се састаје са Свидригајловим и одлази код њега у стан, где јој он говори шта је чуо о њеном брату. Долази до свађе. Дуња 2 пута пуца у Свидригајлова, али безуспешно. Рекла је да га не воли и одлази.
Свидригајлов узима револвер. Одлази код Соње и даје јој новац. Одлази код невесте и поздарвља се са њом. Одлази у хотел, узима собу. Почео је да сања. Богата раскошна вила обрасла у цвеће. Улази у кућу и угледао је мртвачки сандук, а у њему утопљену девојчицу од 14 година. Устао је и пошао, али у ходнику среће девојчицу. Узима је и ставља у кревет. Ујутру је оставио кратко писмо, узео револвер, отишао и обесио се. Раскољников одлази код Дуње и мајке. Мајци говори да је много воли и да ће отпутовати на дуже. Одлази у стан и затиче Дуњу, која му опрашта све.
Одлази потом Раскољников код Соње од које узима крст. Потом одлази и љуби земљу. Одлази у полицију и пријављује свој злочин Баруту. Пре тога сазнаје да је Свидригајлов извршио (само)убиство.
Епилог: у затвору је већ 9 месеци. Осуђен је на робијашки рад другог реда и то на 8 година затвора. Мајка му се разболела. Дуња и Разумихин су заједно. Убрзо умире му мајка. Соња га је посећивала и писала. Патио је и хтео да се каје''...
Крај приче... На последњем папиру, стоји још једна белешкап од називом ''Раскољниковљеви подвизи'':
''Разумихин - помагао сиромашног друга који је умро од туберкулозе; сахранио га је, а његовог старог оца сместио у дом; а потом и сахранио... Газадрица - из пожара спасао двоје мале деце''...
Мотиви убиства су различити... ''Сиромаштво, одело, убеђење да припада необичним и изабраним... Понашање после убиства неразумно. Док се двоумио између Да и Не, разум је био активан; тражио аргументе,слагао их у систем, доказивао логичност плана. После првог успеха разум се замрсио и показао немоћ... Без морала нема човека. Честитом човеку је потребно сазнање и осећање да је све чисто остварено... Убиство из идејних побуда... Савест осећа терет кривице... Нема праве вере. У суштини то је очајање... Снови ометају извршење злочина. Несвесно се одаје''...
Крај...
Нема коментара:
Постави коментар