Тај глас отишао је заувек из мог сећања, из мог молитвеног вапаја... Остали су трагови раштркани по смрзнутом снегу... Савијена огуљена колена, приносим пред икону Богочовека Христа... Зидови, тамјаном од руже, прочишћени и белим димом окречени... Челом дотичем под прашњаве собе... Молитва прошапута негде у самој дубини...
Миомирисни ваздух удишем, за световним не уздишем... Молитвени срчани откуцаји у ноћној тишини... Промисао Божија, трже ме из лајавог беспућа... Медоносна милост Божија унутар душе и срца, к`о мастило се разлива... Ум закрштавам 3 пута: у име Оца и Сина и Духа Светога... Топим се у молитвеним пахуљама сверадосним, чистим и белим...
Недостојна молитвеног дара, унутар себе осећам неизмерну срећу... Глас не пуштам к`о да се смрзнуо од великог мраза... Кроз мисли пролећу јасне слике, звонке птице и бистре идеје... Осењујем се знаком Часнога Крста: у име Оца и Сина и Духа Светога... За испразне госте и речи, у срцу и души више нема места...
У моралној одузетости својој и грешкама личним, обасјава ме светли зрак неугаслог кандила вере у Бога Оца и Сина и Духа Светога... Пред затамљеним екраном компјутера починих најстрашнија недела и злодела... Пред екраном, не живи се жива вера, живоносна, спасоносна и не допире молитва саборна, опитна и делотворна... То нису сеансе, ни душевне романсе... Ту нема ни искрености, ни покајања...
Лаж царује и испразна добро осликана осећања... У молитвеном шапату, проналазим ту малу искру неугаслу... Не примећујем вулгарне и аморалне сцене, то свакодневно, под нос насилно гурнуто ђубре и смеће... Одупирем се и 3 пута пљујем... Одричем се... Од посрнућа закрилила ме крила Анђела Чувара, с` мог дана крштења и молитве крсне славе Светог Оца Николаја из Мирликије...
Пљујем још 33 пута на то порочно аморално ђубре и смеће... Од ђубрета и наметнутог смећа, у свету високо развијених информационих достигнућа, нема КО да вас заштити и сачува!!!... Ко је луд да се опире том слатком опојном злу?... Све се свело на највеће могуће злоупотребе и користољубиво исцрпљење...
Побеснеле невидљиве псе, тешко је задржати и зауздати... Отео се скривени свет контроли... ''Мртве душе'' очајне и бедне... Нема душе побожно искрене, радосне, живе и здраве... Нема личности, у простору у коме све полако вене... Намонтирано све тако лажњикаво, па даје лажну наду за горку чоколаду и питку лимунаду...
Молитвени шапат попут благог електрицитета, душу живоносним енергијама напаја и благост умилну кроз живо биће пропушта... Молитвени шапат даје ми неку нову снагу, велику утеху и утешење радосно слатко... Мали молитвени смислени шапат, завршен са речима: тако је - нека тако буде - Амин...
Нема коментара:
Постави коментар