Назив гоблена ''СЕКА''... Ово је мој први гоблен већег формата... Тада је у пару био и гоблен под називом ''БАТА''... Но, пошто сам ја била девојчица, тада је мозак једне девојчице, размишљао да купим ''СЕКУ''... Но, ја сам желела да купим оба гоблена заједно... Пара је било само за један... Мама ми је рекла да, ето, следећег вашара купим ''БАТУ''... Било је то лета 1987... Вашар беше други по реду у нашој вашари, тог 21. јула, на ''Прокоп'' како то неправилно моји варошани зову и дан данас... Но, реч је о вашару који пада на празник под називом Свети Прокопије...
Од тада па наредне 4 године, сваког летњег распуста, извезла сам по једна гоблен... Било је и неколико гоблена мањег формата... О њима ћу тек да испричам како су настали и када... Моје интресовање и занимање за гоблене, потекло је наравно прво из куће, јер сам на зиду гледала те мале гоблене, које је моја везла... Други ''кривац'' је школа'' и предмет који се звао ''Основи домаћинства''... Мислим, да сам једног летњег распуста извезла, чак два гоблена...
Ово је мој други гоблен већег формата, купљен на истом вашару, на истој тезги (а тада је била само једна тезга са гобленима и концима за вежење)... Лето 1988... Назив овог гоблена је ''ПРОЛЕЋЕ''... Но, мени се тада баш није куповало ''ПРОЛЕЋЕ'', већ гоблен под називом ''ЛЕТО''... Но, моја мама је рекла боље да купим тај гоблен, јер је лепши и тако ја невољно изабрах тај гоблен... Нисам волела пролеће као доба... Тада ми је лето као годишње добра било нешто најлепше, нешто свето, и као да остала доба нису ни постојала... Мада, волела сам ја сва годишња доба... Али лето... Лето је било нешто неописиво лепо и трајало је, тако ми се чинило, много дуже него сва остала годишња доба заједно... Но био је ту и гоблен ''Јесен'' и ''Зима''... Мислила сам, како ћу купити неки други пут, све те гоблене што ми фале и тако имати читаву колекцију...
Ово је уствари мој први гоблен, малог формата... Зове се ''КУЋА''... Ја га зовем ''КУЋИЦА''... Гоблен је купљен у радњи, у којој је радио један дека, који је имао само гоблене и конце свих боја и нијанси, неопходних да би се гоблен до краја завршио... Те радње, а ни деке више нема... Била је то радња смешетна у улици, где је наша зелена пијаца... Но, заборавила сам рећи да су се вашари одржавали на тзв. ''Сточијој пијаци''... Тај дека је ту имао сваког вашара, своју тезгу са гобленима... Ја не волим вашаре, но због гоблена, ја сам лети одлазила на вашаре... Тада бих купила неки прстенчић или шналу за косу... Имало је тих џиџа-биџа... Тих вашарских ситница... Какве су то радости биле, када кући дођем и имам циљ - да извезем нови гоблен...
Овај гоблен сам извезла на часовима предмета чији пун назив беше - ''Основе домаћинства''... Једноставно сам од тада па све до данас тако упечатљиво запамтила те часове кратко зване ''Домаћинство''... Био је то невероватан предмет, много користан и поучан... Шта се све ту није учило, научило и за живот понело... Можда, је сада смешно и све безпотребно... Али, постоји та нека чар у том ситном боду у том везу...
Први пут са овим предметом, сусрела сам се школске 1987/88. године... Било је то у петом разреду основне школе... И тако се изучавао овај предмет све до 8-ог разреда... Пуне 3 године... Мени је било јако жао, што смо у 8-ом разреду били ускраћени за овај предмет... Настваник за већину беше строг... Али, не!... Учио је наш наставник, све нас, добрим, практичним и корисним стварима... Но, деци је све смешно и безпотребно...
Имала сам, није да се хвалим на крају, што и у сведочанству пише (оцену - одличан (5))... Једино сам имала на крају првог полугодишта у 6-ом разреду оцену (врло добар (4))... Но, деца знају да је друго полугодиште најважније, јер се само оно рачуна и у сведочанству види... Листам ђачку књижицу из основне школе и видим да сам у неким разредима имала боље оцене у првом, него у другом полугодишту... Штета или боље речено, џаба је све то, кад се не види и не рачуна...
Ово је гоблен под називом ''МОЈА СЕКА СПАВА''... Купљен на вашару, у месецу јулу... Извежен на летњем распусту... Нешто тужно ми беше на овом гоблену... И данас имам тај утисак, иако нису тужне боје... Но, да се врати предмету ''Домаћинство'''... Три године код наставника чије презиме ипак ћу да поменем (наставник Златановић), чему нас све није учио и научио...
Учили смо како да препознамо кварљиве намирнице (сећам се како можемо препознати покварену паштету или неки други тетра пак производ...)... Учили смо о здравој исхрани, о правилној исхрани, о хигијени... Учили смо да ткамо... Тада смо доносили на час мале рамове и ткали прве мале крпарице или шалеве, са ресицама по дну... Учили смо и да веземо гоблене... Учили смо на малим крпицама тканине да ушивало дугмиће или неко дугменце, које смо од куће донели... Какве су то биле дивне креативне радионице и дивни часови, препорода и одмора, од оних строгих и ужасно тешких, оптерећујућих програма и предмета... Учили смо о домаћинству...
Ово је мој последњи гоблен... Пошто су се већ некако ближила кризна времен, а и на овом гоблену остаде траг кризе која је мирисала негде около... Полако је нестало гоблена, а и конца за вежење... Нестало је некако свега, што добро, радосно и лепо беше...
Гоблен се зове ''Мостар''... Препознатљиво... Познато... Пре тога сам била једне од тих година тамо, па сам се лако одлучила после у радњи кад сам угледала гоблен... Обично је тај дека знао да процени колико треба боја и конца да се гоблен заврши... Никада није зафалило конца, а нити би остало превише... Буде све некако таман колико и треба... Али код овог гоблена зафалило је светло плавог конца да се гоблен заврши (небо)... Види се лепо при врху гоблена тај траг... Експериментисала сам, касније са неке 3 боје, али то је све наружило и покварио гоблен... Тако остаде недовршен, а и довршен, са неком као фалинком, овај мени драг гоблен... Никада није дочекао да буде у раму... А сви смо га у кући волели и он је то заслужио...
Презадњи гоблен, купљен на вашару, 21. јула, вежен на летњем распусту... Сви ови моји гоблени већег формата, настали су у лето... Година за годином... Што је још интересантније, ја сам то завршавала брзо, а после ми је фалило још гоблена... Но, требало је чекати следеће лето... Ова ј гоблен се зове ''ИВИЦА И МАРИЦА''...
Овај гоблен нисам ја везла, већ моја мама... То су ти мали кућни гоблени које сам виђала по зиду... Зове се ''ЦРВЕНКАПА И ВУК''... Имало је нечег страшног код овог вука и мене је у почетку плашила ова слика...
Ово је такође мамин гоблен, под називом ''ШВРЋА'', тај мали слатки псић... Овај гоблен смо много волели... Била је то мала добра куца...
Ово је гоблен и цртани лик нашег омиљеног цртаног филма ''Штрумфови'', а гоблен се зове ''ШТРУМФЕТА''... Њега сам извезла ја, за час ''Домаћинства''... Обавеза је била, по наставном плану и програму, по једна мањи гоблен... Но, ја сам једина урадила 2 мања гоблена... Јесам, била сам лепо похваљена од наставника и оценом 5 награђена... Можда чак и са две петице... Но, само се присећам...
Овај гоблен се зове ''МАЦА'' и њега нисам извезла ја, већ моја сестра, на часовима ''Домаћинства''...
Зар, нису сви гоблени, сваки за себе једна мала, а ипак тако велика поучно-креативна прича или причица, како год... Кесица пуна конаца разних боја и мале маказице, игла тупа без врха, да се прсти не повреде... Све лепо исцртано, а ја само правим мале ситне убоде, час горе час доле, укосо ( / - баш овако).. Мада неко може и другачије да везе... Али ја сам увек везла од горе па на доле ( / )... То је био мој стил...
Пратим нијансе и боје и гоблен се испуни за тили час... Црвеним словом и недељом, није се везло... Једва сам чекала, са великим нестрпљењем радни дан, да могу да везем... Оно купљено лагано осликано (одштампано) парче гоблена, што беше лагано ко перце, како се све више везе и попуњава, постаје лепше и теже... Има пуноћу има своју тежину... Слика буде готова, а радост неописива... На почетку сам куповала гоблене који су већ имали урађену плишану позадину, а после сам и позадину попуњавала концима... Тако сам се ''заразила'' овом корисном занимацијом...
Дошло је доба, када су почели да ме ''нервирају'' гоблени... Не волим их више на зиду... Али их ипак чувам, на горњој полици регала... Попустила сам, касније мало, па сам још два оставила и задржала на зиду... Кад их видим, у мени креће лавина сећања и тог лепог присећања, на минула радосна времена... Неки гоблени остали не урамљени, али се чувају... Сећање на та лепа извежена времена, попуњена и преиспуњена преживљавају и трају, у сећању... Сећања, навиру и навиру...
Нема коментара:
Постави коментар