За васколико човечанство, за род људски шаролики и разноврсни, за то огромно богатство људске популације, освануо је нови дан за добар дан... Ноћ је протекла мирно, зар не... Ја, сам хвала Богу, лепо спавала... Ништа нисам сањала... Добро сам се одморила...
Док се веш пере у машини на 60 степени, док се ручак полако крчка на једној од 4 рингле, време је да се зарони у неприкосновено царство слова и речи... Шта би могло да се пише данас?... О чему жив човек да сања?... О чему сме да размишља?...
Не знам како ствари назвати?... Правим именом никако, јер то, побогу, није у моди... Тачно тако... Већина ипак није милосрдна... Шта више, већина кипи и пуца од неке врсте презрења... Ко кога и због чега презире, мени није јасно?... Но, лепо је кад је све мање јасно, кад је нејасно...
Кад мало боље поразмислим, треба завидети првобитним примитивним племенима... Има нешто код њих, што данас код супер модерног човека робота нема... Звучи бедно, застрашујуће, но лако се може доказати да је тако ил` никако...
Не могу више ништа ни казати, ни мислити, ни писати... Само могу још толико, пожелети и другима што и себи: нови дан за добар дан!!!...
Нема коментара:
Постави коментар