ПЛАВА ПЕСМА...

Из задњег џепа тексас панталона,

Изронило је плаво осунчано јутро,

Тек рођеног и пробуђеног сутра.

Кап плаве росне тишине, нежно је

Прошапутала своје плаве свилене

Искре. Велики плави дан, у галопу

Спустио је суптилно, плави плашт

По пиринчаном пољу. Плава река

Текла је кроз плаву ноћ кривудаво.

Плави Месец благо се поигравао са

Крилима несмотреног плавог лептира.

Плаве птице зарониле су у морске

Плаве дубине, неуморно као видре.

Плаве рибе пливале су тромо и споро,

Милећи кроз плаве воде бескрајног

Језера, као кроз време. На крају све је

Одлетело међу две корице, плаве

Бележнице, славне и старе. Тада се

Родила ова моја, мала плава песма...