MALA ISKRA - Vesna V. Lalović: ЖИВОТ ПАБЛА ПИКАСА

(Девојчица с голубом, Национална галерија, Лондон)

Родио се 25. октобра 1881. у 23 сата, у Малаги (у Андалузији), од оца Hosea Ruiza (професора цртања) и мајке Marije Pikaso Lopez. Тек рођено дете, чинило се слабашним и сви мислише да једва дише. Но, његов ујак, повуче дим цигарете и тек тако дуну цигаретни димни облак, беби у лице. Малиша се намргоди, па пусти тај дугоочекивани продорни плач. Беше то дете, погледа препуног неке дубоке дубине и далеке даљине. Мислили су да је превише строг и застрашујући. Беше веома леп.

Већ са 10 година, слика и црта, невероватно добро. Родитељи већ сањају да ће то бити велики сликар. Отац добија нови посао у граду Коруњи, 1891.. Изабран је за тамошњег професора при Институту уметности. Био је то град на северозападу Шпаније. Дечак са свега 10 година, на истом том Институту, посећује предавања, што је очарало и задивило све очеве колеге. У том граду биле су веома честе кише, а овој породици, фалила су осунчана андалузијска јутра и лепи осунчани дани.

Дешава се породична трагедија у којој је Паблова млађа сестра пострадала. После тог немилог догађаја, породица се 1895. сели у Барселону, главни град Каталоније. У Барселони, Пикасо похађа Школу уметности. Цртао и сликао је Пикасо невероватно брзо и енергично. Стално је нешто отима у ваздуху и грабио у том необичном уметничком лету. Сувопарна теорија га је замарала и није га занимала много. Тако су други стекли негативан утисак о њему. Мислили су да он то ради намерно, да игнорише професоре, да игнорише сву ту њихову изложену теорију.

Отац му помаже, и Пикасо се 1897. уписује на краљевску академију уметности у Мадриду, у San Fernandu. Знало се да ту владају најбољи услови за учење и стваралаштво. Пикасо није био као већина. Предаваче је волео да назове ''тупанима''. Уместо да буде на предавањима у слушаоници, изабрао је да буде у кафеима и јавним кућама. Ту се учио ''животној школи''. Није му замерити, јер беше јако млад и пун амбиције.

Себе је видео у Музеју ''Prado'', где упознаје Velaskeza, El Greka, Murilja, Goju... Опет спорадично долази на предавања, тек понекад. Кад се појави све претвара у гомилу шале и неозбиљности. Досадио је свима, па и професорима највише, због чега бива избачен. Стално је постављао нека питања. Мислили су да је он ништа друго до заједљива особа, а његове шале сматране су великим глупостима.

Тако се избачени Пикасо, потпуно ослобођен и растерећен, вратио назад у Барселону. Био је оронуо и сатрвен шарлахом, кога је пре тога прележао. Отац покушава немирног сина да врати на академски пут, па му у ту част организује изложбу нешто раније насликаних радова. Пикасо те 1899. жели свој властити развојни пут уметника, па раскида све очеве окове којима овај покушава да га даље умерава. Урадио је то тако што се одрекао очевог презимена Ruiz. Од тога трена све будуће слике и дела потписује девојачким презименом своје мајке Марије - Pikaso.

Са 19 година, те 1900. у једном кафеу, у Барселони, под називом ''Четири мачора'', Пикасо организује са невероватним успехом своју прву самосталну изложбу. Од тог трена, креће даље, а циљ му је да освоји само срце Париза. Стигао је тамо и изнајмио стан на Monmartru, том неприкосновеном стецишту уметника и боема. Живи ноћним животом, животом слободног уметника. Лута по кафеима и јавним кућама, а тек ретко, сврати до музеја ''Luvr'', где ужива у проматрању дела великих старих мајстора. Имао је сан, који се није никада догодио ни оставрио. Желео је да лично упозна Tuluz-Lotreka.

Водио је распусан живот, па је тако запао у дубоку материјалну кризу. Велики мецена сликарства Ambroaz Volar (Сезанов и Реноаров мецена, такође), узима у своју галерију Пикасове радове. Но, нажалост, слике су се слабо продавале. Боље рећи нису се продавале, а радознали посетиоци галерије, нису обраћали ни најмање пажње на та дела. Тако је било све док у галерију није свратио песник по имену Maks Žakob. Од тада сликар и песник постају пријатељи. Заједничко им беше то што су се много мучили ''страшно (се) злопатећи''. Још нешто им беше заједничко. Радили су и стварали невероватно много. То је раздобље када Пикасо све своје радове боји мрачним бојама и хладним плавим тоновима. Критичари уметности ће тај период означити као ''плави''. Док је Пикасо сликао, пријатељ песник му рецитује стихове Alfreda de Vinija и Pola Verlena.

Пикасо је тако живео на релацији Париз-Барселона, а онда је 1903. одлучио да се заувек насели и заустави у Паризу. За место становања, опет на Мonmartru изабаро је стару камену кућу под називом ''Bato Lavoar'' (''пловећа перионица''). Тада је имао 23 године, није био много богат, али је био поприлично познат у свету уметника.

Једном је у дворишту спазио младу жену, бринету, по имену Fernanda Olivije и погађате, на први поглед се заљубио. Од 1905. почињу да живе заједно. Тада Пикасо слика са великим енергетским жаром. Док он слика, она му чита наглас романе. Успевала је да га одвоји од сликања и да мало прошетају. Свартили би понекад у циркус ''Medrano''. Тамо би гледали веште акробације и друге циркуске тачке. Ту је Пикасо крао будуће сликарске мотиве, па их полагано и веома вешто уграђивао на своја сликарска платна. Критичари су то раздобље означили као ''ружичасто'' доба. Увече су им долазили пријатељи на седељку, јер слабо је било новца за пивницу. Њихови пријатељи поред поменутог песника, били су још: Andre Salmon, Gijom Apoliner...

Убрзо Пикасо 1905. склапа велико позаннство са богатим Американцима у Паризу - Leom i Gertruda Stajn, у чијем дому ће упознати убрзо Matisа и Žorž Braka. Две године касније, дакле 1907. ствра своје чувено дело ''Госпођице из Авињон''... То је била велика сензација и од тада почиње експериментисање у сликарству. Почиње нови правац кубизам. Ambroaz Volar купује све слике настале у ''ружичастом'' периоду. Пикасова слава све више буја и цвета. Од тада Пикасо више никада није био пуки сиромашак.

Фернанда је желела дете, али Пикасо је то видео као спутавање његове уметничке слободе. Осето се угроженим. Није ни чудо, али долази до разлаза 1911. Пикасо је био одушевљен Фернандином елеганцијом, а често су путовали у Каталонију, све док се нису растали. Волео је Пикасо да је показује многобројној родбини.

Но, Пикасо среће другу жену Evu Humbert, са којом се пресељава са Мonmartra на нову локацију Monparnas. О Пикасу брују цела Европа. Ева 1915. умире од рака. Исте те године Пикасо упознаје песника Žana Koktooa.

Наредне 1916. упознаје Сергеја Serža Djagiljava, који га ангажује као сценографа у руском балету ''Parada'', у коме је играло 60 иргача. Тада се Пикасо у 36-ој години живота, заљубљује у руску балерину Olgu Hohlovu. Тада се много почиње интересовати за све што је у вези са Русијом, па чак и за Фебруарску револуцију. Венчали су се 12. јула 1918. Након 3 године, 1921. добијају сина Pola. После 5 година брака, Пикасо је ''потонуо'' у неки свој свет, а Олга више није имала начина да му приђе. Била је званично прва Пикасова жена, али је била болесно љубоморна на све своје ривалке.

Пикасо опет има нову ''романсу'' 1927. са женом по имену - Marija Tereza Volter. Олга и Пикасо се разводе. Пикасо са Маријом у тренутку развода од Олге, већ има ћерку од 9 година. Марију Терезу је Пикасо срео јануара 1927. на улазу у једну раскошну париску галерију ''Lafajet''. Девојка је била малолетна, па је Пикасо дуго тајио њихову везу. Већ 1935. девојка му саопштава да је трудна. Пабло је хтео да је жени, али је морао да се прво разведе од Олге, али и да остане без половине иметка.

Пикасова нова љубавница 1936. постаје жена, по мајци Францускиња, по оцу Југословенка, иначе уметнички фотограф, по имену Dora Mar. Та веза траје све до 1943. За њу кажу да му је интелектуално највише одговарала. Но, Пикасо ако је за утеху, и даље издржава обе жене, Олгу и Марију и обоје деце Пола и Мају.

Пикасо раскида са Дором и среће младу сликарку по имену Fransoaz Žilo, која му после 4 године рађа сина Kloda, а после 2 године размака и ћерку Palomu. Она беше сликарка, али је остала у сенци велике Пикасове славе. Осећала се као велика губитница, због немогућности да се искаже, због чега је патила. Растају се 1953. Пикасо тада напушта и Комунистичку партију Француске, чији је члан био 9 пуних година.

Пикасо 1955. купује за свој сликарски атеље вилу ''Калифорнија''. Рекао је једном приликом: ''Трагања у сликарству немају никакав значај. Важни су само проналасци... Сви знамо да уметност није истина. Уметност је лаж, али та лаж нас учи како да досегнемо истину, барем ону истину коју смо ми, људи у стању да досегнемо''...

У 80-ој години живота 1961. жени се у тајности са Žaklin Rok, која је била стара само 34 године. Та жена успева да забрани свој Пикасовој деци да виђају оца, а исто поступа и према љубавницама. Једино је допустила да га посећује Марија Тереза.

Пикасове жене су трагично завршавале, али и деца. Фернанда, Олга и Дора завршавају у болницама за душевен болести. Марија Тереза извршила је суицид, након 4 године од Пикасове смрти. Исто је учинила и Жаклин, само након 13 година од Пикасове сахране. Син Пол се одао алкохолу и умро је од цирозе јетре. Клод је извршио суицид. Остала је једино жена Франсоаз и ћерка Палома, која је под очевим славним именом развила добру трговину, избацивши на тржиште чувену марку ''накита и парфема''.

Пикасо је умро 8. априла 1973., у 92-ој години живота. Иза себе је оставио, чак око 80 хиљада радова.