Бели лист хартије, још не обрађене ледине, полако припремам за орање... Наоштреним пером, заораћу прве бразде и тако ишпартати ледину тврду на редове... Сачекаћу тек толико да се на пролећном Сунцу, просуши земља и мастило просуто из пера... Онда ћу одбацити сву ту опрему предвиђени за орање... Сада на ред долази нова фаза обрађивања земље...
Двоумим се како даље да наставим и посао ваљано завршим... Узети дрљачу и прикачити је за пар добрих волова или једног коња... Или узети трактор па очас посла све завршити... Или узети малу нејаку фрезу, па полако све фино иситнити и исфрезирати узорану земљу...
Пролазим кроз редове и полако фрезирам земљу... Бразде, врсте, редови, полако одмичу... Примичем се крају и завршетку... Сутра или за пар дана већ ме нова фаза чека... Гледам од милине, лепо погледати, сву ту земљу фино иситњену... Напарвићу мотиком мале кућице и оџаке и у њих пустити семенски кромпир, зрневље грашка и разна друга семена, која намеравам да засадим у својој повртној башти овог пролећа...
Све ћу фино обележити љесковим прутићима, да знам одакле шта почиње и где се завршава... Мораћу да причекам док све не изникне и не проклија на површину... Онда ће бити лако да кажем, овде је першун, овде лук, а тамо је шаргарепа...
Најлепше ће бити убирање и ископавање првих плодова и убирање зелених листова першуна... Трпеза ће мирисати на здраву храну, умивену чистом јутарњом росом... Прескочила сам рећи да је између свега тога било оних силних окопавања и чупања коровских трава... Колико кофа воде је требало довући и жедне биљке напојити...
Са сушом је увек лакше, поврће преживи и опстане... Гадне су кише кад ударе... Тада од силне влаге све потрули и иструли... Није добар ни град, јер све потуче, побије и уништи... Повртна башта и повртарске биљке траже много Сунца и светла... Топле леје и расадници мали, из којих после треба мале оформљене паприке пренети у башту...
Много пожртвовања и големог рада треба...
Нема коментара:
Постави коментар