субота, 25. фебруар 2012.

ПЕСМА О ЖИВОТИЊАМА...




Јато преплашених газела, јурило 
Је грациозно брзо, кроз зелена 
Поља, измичући тако чељустима 
Гладних и гадних зверова. Два 
Нилска снажна коња, на сред 
Дубоке замућене баре, порваше се 
Међу собом. Летеће рибе ускакале 
Су добровољно саме, у уста гладних 
Прождљивих медведа. Тигар је 
Обилазио и плесао лукаво око свог 
Лаког плена. Мечка са два мала 
Несташна мечета, гегала се уз 
Снегом оковани бели брег. Мајмуни 
Су изводили свој ритуални смешни 
Плес. Поларна бела лија, скакала је 
У дубоки снег и тамо ловила свој 
Мали плен. Бели поларни меда, сањао 
Је своју неухватљиву фоку, ловећи на 
Сваку (не)могућу фору. Оно мало 
Преживелих газела, јурило је у неку 
Нову, лепшу и веселију песму. Можда...



Нема коментара:

Постави коментар