Испод камена где ни гуја шарка не би заноћила, ћути једна суза мала... Ко најгори разбојник ту протерана и утамничена... У најгушћем мраку без значаја...
У мрачном углу сумрака... Седи тако годинама... Забринута уплашена... Шта ако је нађу зле страшне бубе и тако је из обести на сламку посрчу уместо капи росе...
Око камена лутају звери... Рђаве ствари... Пауци плету и испредају своју мрежу... Збуњена мала суза испод камена... Тугом утучена... Страхом заробљена... Урлик разбојника горе око камена...
Подрхтава од језе суза мала... Узнемиравајућа упозорења... Страшне невидљиве појаве... Постоје ли чудовишта?... Мрак из обести напада...
Када се ујутру из ружног сна, пробудила суза мала, осетила је мало топлоте... Знала је да изнад камена сија Сунце...
Нема коментара:
Постави коментар