Зар није застарело причати о поштењу, о врлинама људске душе, о уљудности, о учтивости... Данас је такво стање, да уколико поседујете бар једну од врлина, знајте, биће вам тешко и отежано кретање, кроз ову колотечину сиву, што се живот живи зове...
Верујем да свако има бар једну врлину... Уколико, постоје они који немају ни једне једине врлине, са жаљењем дубоким, морам рећи, да то онда нису људи... То су по мени, извините на изразу, монструми...
Несагласје и несугласице, све су чешће... Несимпатичне приче круже по ратарима нашим... Све сами грубијани и злоће, атакују на наше атаре... Спаси нас, Боже!...
Изопаченост нека устала, најгоре могуће врсте... Ма, дај!... То је опет нека шала, зар не?... Е, овог пута није шала, већ наша ззззбиља, са 4 зззз... Тако је док з не пређе у с... Исто се мисли, иако се различито пише...
Раздрљите своје закопчане кошуље до гуше и отворено покажите изопачене маште и сањарије луде... Слободно... Па да, све је то за људе... Но, питам се, што тога нема код животиња?...
Господска пакост на високом нивоу... Споља фини углађени, мудри, умни, паметни, бистри, речити, добри... Изнутра гадост, неваљалство, глупост, морална тупост, смрад... Налицкани уљудни човече, где ти је понос и достојанство?...
Понос онај што га не чине само љупке речи и лицемерне фразе, којима је лако подилазити људима под кожу... Не воле сви да их неко чешка по ушима... Ја не волим!...
Да ли сте чули за понос саткан од узвишене божанске правде и најфинијег човекољубља... Лоше процене су лоше процене, и није важно да ли су из нарочите рачунице или из чистог некористољубља...
Иронија, како лепа реч... Уљудна, љупка и слатка ко слатко од шљива... Иронија руши све лоше и ружно, све простачко, сељачко, свађалачко... Сарказам... Духовита заједљивост...
Затрованост наших мозгова... Злонамерност... Сатиричне досетљиве приче... Искварено друштво... Наше доба - доба великих покварењака и перверзњака... Људе треба упропастити...
Доскочице отрована, затроваћу те, оковати, уништити... Готова си!... Погрдни наслови које ја читам... Није за препоруку... Погрдне наслове друштво воли и у њима се слатко купа... Још да може у њима и да безбедоносно заплива... Обесни духови, одводе у пропаст лаковерне душице...
Против пакости бирам жучну живописну реч... Да, волим кавгу... Залепите ни на чело краће писане форме... Могу доћи у обзир и сочни брзи аргументи... Хумор, онај црни...
Цинично или смешно?... Плитки мозгови, тако се осилили, а мисле да ће нешто тиме постићи... Но, ово је склад и хармониај из мог угла, на мој начин...
Лишавам себе грубости и остављам грубост грубим момцима... Каква репутација, ма, препоручићу вас свима... Оданост или заклета церемонија... Благост... Побожност...
Интрига... Сплетка... Скандал... Крвна освета... Џелати... Крволоци... Ружне речи... Чега још да се сетим?...
Нема коментара:
Постави коментар