BIROKRATIJA...

Ono što isto tako znam jeste da posle svim ovih udara i šamara, sledi nešto neopisivo lepo... Živi bili pa i videli...Ja više nemam razloga za strah... Ja nikome, a naročito njima ništa ne dugujem... A niti sam u obavezi da im polažem bilo kakve račune... Što se mene tiče, Ja opet počinjem slobodno da dišem...Malo ste danas ponizili moju ljudskot, pa hajte još: Ja spremno dočekujem sve udarce...Sad nema dileme da beše bolje da nisam na taj sastanak i otišla... Zaključak: a kako bih saznala šta doista i misle... šta spremaju... šta nameravaju...Prosta Vam bila svaka moja suza današnja, a i sadašnja...Ako vam ikada zatreba živi dokaz, kako je uništen jedan nedužan ljudski vek, setite se Mene...Toliko me beše i toliko sam se preeksponirala, da uopšte ne čudi ovo što mi se dogodilo... Obično posle ovih događaja, sledi moje ekstremno povlačenje u ljušture svoje... Tako, radujte se jer će me sve manje biti Vama na vidiku...Teško je kad se ogrešimo i o džukele, ali kad se ogrešimo o ljude e to je već nešto mnogo više - to je ravno zločinu...Vrlo interesantno... sve je počelo jednom davno juna 2005, a baš da se opet sve ponovi juna 2015 malo je bezukusno...I bolje da mi više nikad ništa i ne ponude, jer JA to ne zaslužujem, a iako se "prevare" pa mi ponude, JA ću posle svega doživljenog danas reći: NE GOSPODO HVALA!!!... Neću iz Ponosa i Dostojanstva... Neću iz svoga dobro poznatog INATA... NIKAD VIŠE, pa taman crkla, a crći neću valjda opet iz inata... Samo proklinjem sebe i godinu 1994 kada sam promašila za svu večnost celu...Da li mi se milosrdna gospoda ovim večeras doista i pravedno osvetiše???...A ONO ŠTO JEDINO SEBI KAO LJUDSKOM BIĆU MOGU DA POŽELIM, KAD VEĆ NEMA ONIH KOJI MI TO ŽELE: DA SE SKLONIM ŠTO DALJE I DALJE OD SVIH TIH ISTIH I OD SVEGA ŠTO ME JE VEĆ JEDNOM UMORILO, PA NE MORA VALJDA OPET... ZAR PREVIŠE NIJE... A kako ću se skloniti i zaštititi: tako što ću te i takve morati izbegavati i zaobići, pa taman da i nisu krivi...Proklet jeste svaki onaj dan u kome smo doživeli svoju najveću ljudsku bedu...Sve ću oprosti valjda se to vremenom nauči, ali samoj sebi nikad oprostiti neću što sam povratkom u istu priču dozvolila isti teret da mi padne na nejaka pleća...Ja sam sve svoje poslove časno završila... Ja sam iz svega debelo povređena izašla... Ja nisam samo poražena kao ljudsko biće... Ja sam zatečena tolikom količinom surovosti i nemilosrdnosti... I šta još da kažem što prećutala nisam...Moj Veliki Crni Petak... Dan kada se istorija opet ponovila, kada se moja najteža rana rasporila i opet otvorila... Srećom sve fotografije su nastale pre toga, a šteta što sada nema ko kad se vratih da uslika moje najlepše plave uplakane oči... O, koliko sam ovih dana i pogotovu danas sve unapred predosetila.... No, mislim da sam podnela bolje i hrabrije nego ikada do sada... Nisu me ubile Istine... Ubiše me laži... Čemu toliko pakosti... Čemu toliko podlosti... Čemu sam ja to više kriva ovako lepo Živa...Pitanje: Ima li lista što nikad ne vene? Ima li sjaja što nikad ne gasne? Odgovor: Pesma i lepota...Iz naših beleški se vidi koliko se učilo i pisalo, a danas deca se žale kako su preopterećena i kako se tobož mnogo piše...Život je i ono kada ste ganuti sudbinom zaboravljenih trava, kada ste tronuti debelim hladovinama hlada, kada ste potreseni zbog svih onih koji su neshvaćeni i kada ste pogođeni udesom Jovanke od Arka...

Ja sam pred bitkama života, vratila mač u korice...Život većine ljudi odigrava se u ritmu: bugi vugi...Neki ljudi više ništa ne traže, a to je upravo iz razloga, što već sve imaju...Delite pozitivne misli...te poztivne energije...Disciplina i urednost iznad svega... Usvojite zdrave navike i trk u krevet već u 23 sata... Laku noć...Čitanjem smazala sam tek toliko da dođoh do glave broj 29... Možda da za trenutak zastanem... Dobro je... Vratil mi se volja za čitanjem... A i dani su osunčani i dugi... I sve je nekako lepše...Danas je savršen dan za savršen dan...Neću se izlagati stresu oko stvari koje ne mogu kontrolisati i promeniti...Mnogo je lepote na svetu. Odvoji vreme i primeti to...Budi najbolje od sebe...Mudra osoba zna da od svakoga može ponešto naučiti...

B. Pekić: ""Strah je bolest od koje potiču sve druge. Ravnodušnost, mržnja, zloba. Gramzivost i sujeta. Nepoverljivost i sumnja. Strah je kuga ovog sveta. Svi se boje svakog. Svi se plaše svačeg. A najviše straha..."Najbolji je način da čovek kroz pakao neprimetan prođe da izgleda kao grešnik, a ne kao đavo"..."Većina potrebnih stvari u životu čoveku dolazi kasno. Najčešće kad se od njih nema naročite koristi. Mudrost, između ostalih. Prava osećanja, ponekad. Istine uvek nekako stižu na vreme da ih čovek snese u grob..."Ako je Bog svet stvorio za šest dana, više mu ne može trebati ni da ga uništi"..."Svet malih ljudi na velike istine nikad nije spreman"..."...u despotijama jedino korupcija pomaže čoveku da preživi"..."I da postupak ne zavisi od ovog ili onog pojedinačnog trajanja, već od preživljavanja zajednice, od opstanka čopora. Ako se psi već ne mogu sačuvati, može se spasiti pseća ideja"..."Psima, odnosno ljudima, uvek je najbolje reći istinu za vremena. Ne dopustiti da je otkriju kao nešto sasvim drugo od laži koja im se servira"..."Niko ne obožava silu kao oni koji joj se iz principa protive"..."Da bi ga svi razumeli, bio je kratak i jednostavan"...

"Poslednja ptico: mom liku se okreni

Izgovori tiho OVO IME

I onda se u vazduhu skameni".

Stevan Raičkovič, "Kamena uspavanka"

Tumačenje - "OVO IME" - kao da izdvaja sebe iz ovog konteksta, kao svedočenje o jednom vremenu

"POENTA (fr.) - najjače mesto, obično na kraju kniževnog dela, koje sadrži smisao dela, poruku ili gledište".

"PESNIČKI JEZIK - jedan od središnih problema kojima se bavi moderna nauka o književnosti. Podrazumeva korišćenje jezika na specifičan način, koji se zasniva na izboru reči i njihovom umetničkom raspoređivanju"."Književnsot ne može postojati bez publike. Čitalac je sastavni deo umetnosti". Gogolj: ""PROČITATI kao što treba LIRSKU PESMU nikako nije besposlica, zato nju treba PROUČAVATI. Treba s pesnikom iskreno podeliti visoka osećanja, treba dušom i telom PROOSETITI svaku njegovu reč"...

"Ko zapisuje čita dvaput".

Latinska poslovica

"Dva, gospdoina u redengotu, s cilindrom na glavi, bledi i ugojeni kao rashodovani glumci, vode Jozefa K. kroz noćnu tamu u kamenolom, gde će se izvršiti pogubljenje. Sasvim obične figure, niski, prosti izaslanici pakla. Njihov izgled daleko je od gotičke uobrazilje slikara pakla Brojgela. Pakao kojem oni pripadaju, to je savremena svakidašnjica, BIROKRATIJA..."..."Čudnovata, neshvatljiva zbivanja. Proces teče bezglasno i bez prekida. Nezaustavljivo. Optuženi uzalud pokušava da pribavi protivdokaze. Jozef K. ne traži mnogo. Samo pravičan postupak i uvid u optužnicu. Ali nikad ne uspe da prekorači prag vlasti i zakona. Tu, i uvek, sve je već odlučeno pre nego što je i započeto. Proces, pokrenut na zahtev nepoznatoga, iz nepozantih razloga, završava se pogubljenjem. Krivica počiva u činjenici postojanja"...

Oto Bihalji-Merin

"nema sumnje da se iza svih izjava ovoga suda, a u mom slučaju dakle iza hapšenja i današnjeg isleđenja krije velika organizacija. Organizacija u kojoj rade ne samo podmitljivi stražari, tupoglavi nadzornici i istražne sudije koji su u najboljem slučaju skromne pameti, već u kojoj se svakako nalaze i sudije visokog i najvišeg ranga sa bezbrojnom, neophodnom svitom služitelja, pisara, žandarma i drugog pomoćnog osoblja a mažda čak i dželata - ja ne prezam od te reči."..."Vaše pitanje, gospodine isledni sudijo, da li sam moler - uostalom vi me to uopšte niste ni pitali nego ste mi to prosto tresnuli u lice - karakteristično je za čitav način postupka koji se protiv mene vodi. Vi možete prigovoriti da to uopšte i nije neki postupak, i bićete potpuno u pravu, jer ovo je postupak samo ukoliko ga ja priznajem kao takav. Ali trenutko ga ne priznajem, u neku ruku iz sažaljenja. Čoveku ne preostaje ništa drugo nego da sa sažaljenjem gleda na stvar, ako uopšte misli da je uzme u obzir. Ja ne kažem da je ovo nehatan postupak, ali ja bih želeo da vam ovaj naziv pruži tačnu predstavu"..."Sada se našao oči u oči sa gužvom. Zar nije tačno ocenio ljude? Je li se isuviše pouzdao u dejstvo svojih reči? Jesu li se prenemagali dok je on govorio pa im je sada, kad je izvukao zaključke, dosta tog prenemaganja? Kakva lica oko njega! Male, crne očice zverale su tamo-amo, obrazi se otromboljili kao u pijanca, duge brade behu krute i veuljave i kad bi se čovek uhvatio za njih činilo se da su se tu stvorile kandže a ne da se uhvatio za bradu. A ispod brada - i to je bilo stvarno otkriće koje je K. napravio - svetlucale su na okovratniku kaputa značke razne veličine i boje. Dokle god je pogled dopirao svi su imali te značke. Svi su spadali u isti tabor, te tobožnje stranke zdesna i leva, i kad se K. naglo okrenuo, video je iste značke na okovratniku islednog sudije koji je mirno gledao dole s rukama u krilu"..."A koji je smisao te velike organizacije, gospodo moja? On se sastoji u tome što se nevina lica hapse i što se protiv njih vodi besmislen postupak koji većinom, kao u mom slučaju, ne dovodi do rezultata. Kako se kod takve besmlislenosti čitave stvari može izbeći najgora korupcija činovništva? To je nemoguće, to ni najviši sudija ne bi mogao da postigne čak ni za sebe samog. I zato stražari pokušavaju da sa uhapšenog ukradu odelo, zato nadzornici provaljuju u tuđe stanove, zato nevine ljude treba uniziti pred čitavim zborom umesto da budu saslušani"..."ono što se meni desilo, to je samo pojedinačan slučaj a on i kao takav nije toliko važan, pošto ga ja ne primam suviše k srcu. No on je ogledalo postupka koji se protiv mnogih primenjuje. Za njih se ja ovde zalažem a ne za sebe"...

Franc Kafka, "Proces"

Objašnjenje

"JOZEF K. - Kafkini junaci nisu likovi, već simbolički predstavnici jedinki u mašineriji savremenog društva, pa stoga uglavnom nemaju prezimena, već nose inicijla K., što neki književni kritičari vezuju za ime samog pisca"...