Владарица мога ума буди, Мајко Пресвета, па научењем правих стаза води овај троми ход мој, а снагом Духа руководи, тако одагнај оне мрзости и ову глувоћу дана и сву ову овосветску сувоћу...
Чуварка ми буди, па ме још од противника избави, за Живот оспособи и Ти ме Мајко живошћу Твојом напоји...
Буди незалазни сноп оног светла, којим душа ова би да се изнова Тобом роди и још једном догоди...
Буди онај кров под који притичем да олујом овом не окиснем...
Нахрани ме бар једном мрвом божанственом...
У беспрекорности својој штити и мене сироче Твоје...
Место муке даруј ми весеље душе...
Нека не останем презрена бар у очима Твојим...
Опери ме капима ове јунске хладне кише...
Узми ове крике срца мога, па их однеси пред престо Милостивог Творца...
Буди ми светлост подесна...
Буди ми благодат потребна...
Теби без премца уздижем молитвене песме све ове...
Моли и посредуј за ово избављење једно мало, Мајко преузвишене Правде и Части, пред Којом на коленима клечим овде и сада и кроза сву вечност Времена...
Амин!
Нема коментара:
Постави коментар