O, Ti Sunce svetlo i jarko nad nama i u nama, vazda nam ovako nesebično sjalo i vazda nas grejalo... Hvala...
Da li nekoga "zaboli" kad i Ja odapnem i dobro nacentriram i usmerim ovu brzu strelu ubojitu???...Raširena Krila Velike Svoje Slobode... Polećemo...Indijanski (ratnički, viteški, junački, borbeni) Veliki Duh, nikada ne umire!!!... A kad nam nalete protuve stare - samlećemo ih ko šarene papagaje...I kao što A. Kami reče: "Jedini način da se nagodite sa neslobodnim svetom jeste da postanete toliko aposlutno (potpuno) slobodni da vaše vrlo veliko postojanje bude čin pobune"...Sa što više rasta vlastitog samoosvećenja (samopouzdanja) postaje sve moćnije (jače, snažnije) moje Ja... Ili - Što više postajemo svesni sebe (svoga prisustva ovde i sada), to bivamo snažniji...I pre dve godine čitah "Kurjaka s Majevice", pa kaže: "Borci moraju biti što više u akciji. Oni se kroz borbu čeliče, postaju poletniji, postaju ratnici, a ne mekušci...Morao je da kaže svoje, pa puklo kud puklo. Njegova prirodna oštroumnost u seljački šeretluk zaštitili su ga često i kad nije bio u pravu...Kurjak, pronicljiv seljak i borac, srcem duboko vezan za Španca i Irca, za Đorđa, Lazu i ostale svoje drugove iz prvih dana ustanka, koji su bili u njegovim očima oličenje Komunističke partije i borbe za slobodu, bio je veoma ljut, tim prije što je već ranije odbio čak i razgovor o odlasku u četnike. Zato je bacio i zgazio kokardu i znak mrtvačke glave. Iz njega su progovorili prkos i želja da ostane među borcima, u čiju se hrabrost i ljudskost osvjedočio. I, u inat četnicima, odmah je na šubaru prišio još veću crvenu zvijezdu, a na lijevom rukavu, oko petokrake, dao je da mu se srmom izvezu riječi "Smrt fašizmu - sloboda narodu". Takav znak u četi niko nije nosio. Ne bi ga nosio ni Kurjak da nije želio da se na taj način, inadžijski zapravo, pokaže za koga se opredijelio"...Pravi revolucionar mogao je biti samo Čovek neverovatno izuzetne i jake prirode..Knjige - privlače knjige... Još jedna izuzetna knjiga "Dečak u prugastoj pidžami" stigla mi na čitanje... Hvala..."...iskrenost. To je najljepša... osobina... bez nje se u Partiji ne može pošteno živjeti...Ne krijem, jesam malo na svoju ruku, prezirem, brate, kukavicu, u susretu s neprijateljem ne pada mi na pamet da je najbolje da čovjek pobjedi i preživi borbu, kako kaže Španac, ali radiću kako vi kažete, trudiću se da nešto više naučim. I griješiću, sigurno, ali vi ste tu... dobro je što čovjek vidi sebe, svoju dušu, kao na dlanu. Znam da mi želite dobro, ubjeđen sam u to. Vidim sebe onakvim kakvim me vi vidite, a ja se zagledam u vašu dušu već dva mjeseca. Ja o Partiji znam samo ono što sam od vas čuo. Ako Španac kaže da je malo to što sam naučio, onda je to sigurno tačno. Ali ja osjećam da je to ipak veliko. Evo, volim Španca kao brata rođenog, i sutra bih sa njim u vatru, u vodu, krv bih dao za njega, a do juče je za mene bio nepoznat. Sad znam da je bio u Španiji, vidio sam da je hrabar čovjek, znam da voli poštena i hrabra čovjeka, bez obzira na to koje je vjeroispovjesti...A ima mnogo toga da se uči i nauči, jer komunista mora mnogo dalje da vidi od ostalih...Braćo moja, svašta li ova naša Bosna na ovoj kukuruzi othrani. Ima divnih ljudi, ali ima i ološa koji se sad pokazao kad je nevolja pritisla i kad je najlakše izgubiti obraz..."... bolje za pravdu časno poginuti nego u sramoti sablju pasati"...Dugo, dugo gledah u korice ove knjige, štampane 1969. od strane beogradske "Nardone armije"... I kao da baš sad dođe vreme da istu pročitam te 2014-e...Hej, hej Alfa Romeo...nisi Julije ni dorastao...Najveći lovac na tuđe greške, jeste ustvari nepopravljivi grešnik...Al će sova miša sa apetitom da ščepa...Ko misli da sam gadura... nek lupi LAJK...Nas pisce fb statusa samo treba naljutiti (malo razljutiti)... I mi onda sipamo statuse ko iz rafala... Htedoh reći - rukava...Nisam ni ponižen, ni odbačen... Ja sam samo čovek neshvaćen... Možda malo promašen...Posmatrano iz ženskog ugla... Žena nema od čega da strahuje sve dok svoju platu zarađuje... A ako želite da unizite i eliminišete ženu - oduzmite joj i to malo ljudsko pravo... I od takve žene, na kraju opet ostane nešto... Jeste da je teško... Al takva žena zna da treba da traje... I one mrve dobrote oko sebe - da nesebično daje...Zabava je zabavna i bezazlena, sve do onog trena, dok nepočne surovo da uzima i naplaćuje svoj krvavi danak...Kad Vam život podari lepo ime, a još lepše prezime... ma grehota ga je sakrivati...
B. Pekić: "Za sada mora s njima u rukavicama. Zna on kad nečiju guzicu treba poljubiti, a kad je šutnuti...Matematika ga je naučila pravilu da se računski problem ako se opire jednoj operaciji, uvek rešava putem neke druge. Samo treba biti uporan. Treba računati. Treba delovati. I on je delovao...Velike rase i nacije ne mogu stajati zaglibljene u vlastitoj istoriji. One ili napreduju i žive, ili stoje i umiru...Neko je, ne sećam se ko, pametno kazao da ako hoćemo efikasnu i dinamičnu civilizaciju, moramo se pomiriti s tim da je ona ponekad i bučna. U protivnom, vozimo se biciklom...ljubitelji zagrobne tišine...Tamo, gde se svako bavio uglavnom pokrivanjem vlastite guzice, važio je princip permanentne nepoverljivosti...Nije imalo svrhe Ahilovu petu otkrivati onima koji su tu da je gađaju..."Šta je sigurnost?", mislio je. Pobeda jedne verovatnoće nad drugom. Ništa više. Često privremena, Pirova pobeda"...
Нема коментара:
Постави коментар