Данашње причање и славуја пој, делује на ове велике и силне емоције дуге, кроз које откривамо писањем више сами себе и кроз реч налазимо начина да се у помирењу времена сакупимо што ближе...
Долазак љубави између нас...
Љубав и прича, која нас врати у вртоглави вир страсног посрнућа и срећа...
Јер ти си циљ, који се окреће ка вољи нашег сваког разговора и договора...
Надахнуће љубави борави између нас...
Разоткривам ти душу срца кроз овај стих...
Силина ова...
Ми у једној довршеној целини данашњег непоновљивог причања и лепог трена...
Пишемо опијајуће речи, кроз које сведочимо свелепоту овог живљења и трајања...
Љубав моја и моја Љубав!...
Јасност се ова тако олако изриче и зариче у Слободу сву своју...
Поверење и смисао Живота...
По нарави својом, крећем ка Теби...
Живим ли за Тебе као Дух из тела кад крене...
Ти си средиште и неизрецива тајна Љубави превелике...
Мој молитвени љубавни жар...
Моје сједињење и уједињење...
Једина стварност...
Моје помирење...
Моје уверење...
Мој букет ружа и мој свежањ жита...
Моја пуноћа живљења...
Моја динамика...
Моја енергија...
Моје небо и земља...
Моја Васиона...
Моје смирење...
Моја моћ...
Нема коментара:
Постави коментар