Na Siciliju putujem sa Floberom u torbi - moj izbor... A zašto???... Zato što je "francuski književnik... sjajan stilist, pesimist, skeptik i nepristrasan posmatrač činjenica, protivnik građanskog licemerja"...Dugo iščekivane dve nove knjige pristigle mi malo čas na čitanje... Ovu ću čitati tek kad se vratim... Ipak, putujem sa knjigom jednom, ali vrednom...SREĆAN MI PUT... LEP PROVOD... TOPLE LETNJE NOĆI... MIRNO MORE... IZLETI PRIJATNI... SVE DIVNO... SVE DOBRO...Flober stiže... Samo što nije stigao..."Pun je Mjesec kao masnica"...U ovo genijalno veče svaki stih se utapa u razmišljanje moje... pa tako ovoga puta doista ću biti dovoljno daleko... ni manje ni više, nego na Siciliji...Pitam se, pitam se: da li će mi uskoro stići moj Flober... Ako ne stigne, moram ići po Njega...Večeras mi je sve do Sicilije ravno...Da li ću umeti dobro da pričam i izgovaram engleski, kao što sam umela dobro i da pišem...Najlepše se na svetu plače sam...Između mene i vas stameno stoji neuništivi kineski zid...ZASLUŽUJEŠ NAJBOLJE I ZATO BUDI VESELA...Tirkizno, tirkizno, tirkizno - volim te, more...Ne živimo li u vremena kada su neke zveri postale odviše pitome, a anđeli odveć divlji...Posve je danas glupo i naivno pevati kako tobož umiremo za nekim... zar nije lepše kazati: živim sa nekim...Što se mene tiče sa moje strane - neka su vam svi putevi prokrčeni, prohodni i čisti ma gde god da išli...Ovako lepo iskezi zube i nasmej im se slatko u brke... Ovako im se isto nasmešim kada su u dilemi pa se priupitaju da li sam gospođa ili gospođica... Znaju oni dobro da sam Ja večno zakleta Gospođica Lalović... A pošto smo do sada igrali previše pošteno i čisto, red je da zaigramo malo PRLJAVO... Pusti dušmane neka đavo ih nosi...Bog nije bio moj drug i zato ja nisam okrenula još jedan krug...Ako ste sve olako izmislili, onda izmislite Me i kad me nema...Lakše sam podnela mržnju onih koji me ne vole odvajkada, nego licemernu ljubav onih koji me lažno ljubiše povazdan...Život je plav... i biti car... i biti sam...Moji FB prijatelji su oni sa kojima se družim u stvarnosti, koji mi u kuću dolaze i sa kojima pijem kafu... sa kojima imam kakvu takvu priču... koji me se počesto sete i koji me zovnu... koji me delimično razumeju...One koje nisam primala na javi, još manje ih primam u snovima...Ja ne mogu da verujem da je došao i taj dan da uzmem svoj kofer i koferče i okrenem leđa i svima kažem: good bye i doviđenja...Poenta je ispariti i nestati upravo onda kad je okolo nas doista sve najlepše... Mesta je premalo, pa zašto ga ne bi ustupili onim značajnijim...Kako će me neko gledati, da li ovim ili onim očima, Mene apsolutno više ne dotiče, a i ne zanima...Malko me uhvatila nostalgija pa slušam domaći rok, jer tamo dugo dugo neću moći čuti jezik naroda svog...Besni psi i kučke, sada mogu do mile volje da laju pod mojim prozorima, Ja dobar deo jula neću biti tu... A za posle ćemo videti...Život jeste onda čudo kada ranjene ptice ipak uzlete, polete i daleko odlete...Stvari lagane, najbolje idu uz laganje...U mom najnovijem koferu, biće da će se nešto novo i mnogo dobro probuditi...SREĆAN MI PUT...JA SAM SPREMNA I VRLO SPRETNA I NEOPISIVO SREĆNA...Moj mali ručni prtljag teži oko 4 kg i tu sam dobro prošla...Moj kofer teži blizu 22 kg, tako da sam super prošla...Ostalo mi je još samo da operem kosu... Sve sam dobro sredila...I tako ja letim visoko baš onog datuma koga i treba da poletim, a znam i tačno vreme svoga prvog leta - no neću da Vam kažem... I letim taman u ono vreme i stižem u još bolje vreme na Siciliju tako da i taj čitav dan imam vreme za prvo kupanje i izlazak i obilazak... Malo pre sam provela pa oko dobra 2 sata u svom divnom kupatilu... Sređivala sam se i depilirala... Od svega to mi je najteže i najmučnije bilo... No, sad se osećam za 3 kilograma lakša... Išla sam da dokupim neke čokoladne grickalice da ubacim u kofer... Sve je odlično - fantastično... A i večeras mi stižu Mr Flober i Mr Dejvida Herbert Lorens ..., koje nosim u torbi srca svog...Malo je onih kojima se od srca i nasmešim kada ih vidim... Ali, hvala bogu - ima ih... Sasvim dovoljno i dosta... Taman...A što bih sutra... Zar nije bolje što sam malo pre usisala kućnu prašinu i grinje... Drugo usisavanje posle 20 dana (setim se tog divnog 10 juna kada sam dobila svoj usisivač)... I tako kad neko čuva svoj stan i vodi računa, sasvim je dovoljno jednom (ajde i dva) puta mesečno utrošiti snagu na usisavanje... No, usisavanje kućne paršine je odličan vid fizičke aktivacije, em proradi i cirkulacija... Ja sam uvek vredna...A za večerašnje goste, domaći kupovni išleri (nije iz moje kuhinjske radionice)... Prijatno...Čekam da prestane kiša... Moj naredni korak jeste - farbanje ogradice na južnoj terasi... A na proleće treba da postavim 4 žardinjere...Ovako bih Ja volela rasplet narednih nogometaških događaja...
Brazil-Nemačka i Holandija-Argenitina... No u borbi za finale da igraju Brazil i Argentina... Za treće i četvrto mesto, neka igraju Nemačka i Holandija... A svetski prvak u fudablu 2014, neka bude Argentina...Još jedna mala kućna potrepština... Kad mi dođu prijatelji, da otvorimo pivo... Opet nešto što vuče ka tirkiznoj boji...Kako je juče bilo milostivo nebo i divan dan - idealan za brzu vožnju... A danas, stvarno neko grozno vreme za vozače... I po ovakvom ne bih išla ni na kakav put... No, lepo je za toplu kućnu atmosferu... Živeli...Ne sme ništa biti prazno na stolu, stoga u činiju nabacah kajsije zrele...Još juče sve započe tirkiznom bojom... Kupila sam iljuštilicu iste takve boje...Prosto nisam malo pre mogla da odolim... Čim sam ugledala ovu tirkiznu činiju, morala sam da je kupim... Jer za tirkiznom bojom, svako leto, moje oko "poludi"...Idem da upržim koje jaje i da se nabokam belog mladog luka... Da se oprostim sa mrsnom ranom... dok ne počne post od ponoći... A bacih i pogled na brda... Tamo preko u daljini već tuče kiša...Nigde nisam pročitala... Čudo da nas time ne bombarduju...Sutra počinje post... I trajaće svega 12 dana... Pa izvolite, da se malo ispostimo... Prijaće...Dostojevski: "Ја не само да нисам умео да постанем зао већ уопште нисам умео да постанем било шта: ни зао, ни добар, ни подлац, ни поштен, ни јунак, чак ни инсект. И ето, сад таворим последње дане у свом углу, дражећи себе злобном утехом која ничему не води"...
Нема коментара:
Постави коментар