БУДНОСТ ЖИВОТА...

Обична истинитост и данашње приче наше, 

без скривања, 

са признањем да ме сањаш са сваке стране, 

а ја као да опет проналазим разлог више, 

како да те са очарањем овим пронађем 

у сваком угодном мирису данашњег дана, 

крај воде и бићу први зрак и знак 

јутарњег сунца, као добар укус, 

као жеђ твоја за лепом нарави 

ове једне љубави, 

као обиље твога данашњег сна 

у коме сам ја одевена у ризу 

од дринских трава, 

завезана твојим погледом, 

окружена свом том природом 

и под гранама од твога загрљаја, 

препуштена чудима и чулима савршене среће, казујем ти речи наклоности своје, 

а ми сами у Васиони, мирујемо 

у овом ласкању и разоноди 

тог предивног нашег дана, 

са миром у промишљању сваком, 

без објашњења волимо тај шум воде, 

у непојмљивом блаженству обузети лепотом наших укршетних погледа, 

хватамо искре живе што искачу 

као младице по површини наших тела и реке, па окружени овом чудесном игром 

испуњавамо све шупљине среће, 

док зраци сунца плешу по нама, 

подстичемо ватру сласти и страсти, 

а мисли сабирањем доводимо пред будност Живота...