Ти и Ја од јуче, као стена једна,
за сведочанство свих прозујалих векова,
уз све ове пропратне нејасноће
Свемира и времена, са прегршт
наталожених емоција и узрочника
свељубавне ерозије, док депонујемо
трагове природних ерупција и
експлозија, померамо се слојевито,
слој по слој, ових финих
експресија, прекривени лежимо
дринским шљунском, док
истражујемо се, разбацани и сами,
у чврстом загрљају очвршћавањем
заједно постајемо јачи, као кроз
дубине својих унутрашњих маса,
бескрајно тонемо на дно језра,
као мирне и немирне воде...
Нема коментара:
Постави коментар