"Priroda je moja Velika Crkva"..."Ja sam toliko apsorbovan u čudesima zemlje i života na njoj, da ne mogu da mislim na nebesa i anđele"..."Ne mislim da postoji način za one koji rade u službi zemlje - za zaštitu životne sredine, ekologa - da zaista privuku našu kulturu i vrate u uzajamnu ili održivu vezu sa zemljom dok skrećemo pažnju da ljude vratimo našim čulima, jer naši osetljivi organi su naš direktan kontakt sa ostatkom prirodnog sveta što nije isto što i apstraktan intelekt da ćemo se zaljubiti ponovo u ostatak prirode jer od početka do časti i vrednosti našeg neposrednog čulnog iskustva: ... ukuse i mirise u vazduhu, osećaj vetra, što miluje kožu, osetiti tlo pod nogama dok hodamo po njoj "..."Posvuda prolaznost je uspravljena do u dubine Bića... To je naš zadatak da otisak ovaj privremeni, prolazne zemlje u nama samima tako duboko, tako bolno i strasno, da je njegova suština da ponovo vaskrsne, "nevidljivo" unutar nas. Mi smo pčele nevidljivog. Mi divlje sakupljamo med vidljivog, da ga smestimo u velike zlatne košnice nevidljivog"..."U samoj dubini, molekularnog srca života, mi smo po suštini slični drveću"..."ISTINA JE ŽIVA STVAR, NIJE APSTRAKTNA. ONA JE DUBOKO UKORENJENA U ZEMLJI"... "O Veliki Duše.Čiji glas Ja čujem u vetru,i čije disanje daje život celom svetu,Čuj me, Ja sam mali i slab,Trebam Tvoju snagu i mudrost.Dozvoli mi da učim lekcije Koje imaš
skrivene u svakom listu i kamenu.Učini me uvek spremnim da dođem Tebi sa čistim rukama i iskrenim očima.Pa kad život uvene, kao zalazeće sunce,da moj duh može doći Tebi bez stida" - (Indijanska molitva)..."Moj deda je VATRA, moja baba je VETAR, ZEMLJA je moja majka, VELIKI DUH je moj otac"...
"JA BIRAM
Da živim po izboru, ne po šansi,
Da budem motivisan, ne izmanipulisan,
Da budem koristan, ne iskorišćen,
Da pravim promene, ne izgovore,
Da nadmašim, a ne da se takmičim.
Ja biram samo-poštovanje, ne samo-sažaljenje,
Ja biram da slušam moj unutrašnji glas,
a ne slučajno mišljenje drugih"...
Pre neki dan zatvorila sam uši... posle toga zatvorila sam oči... onda sam zatvorila usta... i polagano zatvorila sa dušu... i tek na kraju - zatvorila sam srce...
Što smo bliže susretanju sa lepotom nedokučivosti tek neke, kao da sve manje i manje imamo ljudsku potrebu da o istom i pišemo ili pričamo...Sve je dobro, ali bi najbolje bilo, kad bih mogla da se okamenim...Poezija jeste jedno od najsavršenijih izraza ljudskog stvaralačkog duha i izražaja... To bi trebalo biti more krasnorečivosti i po veštini i suštini, da se sravnja sa lepotom reči, čija je uzvišena srha, ali i cilj - ništa drugo nego do iskazivanje Istina, na načine koji nisu uvek baš jasni, ni ubedljivi, već mnogo mnogo zagonetni...U starim sveskama imam i jednu malu belešku pod naslovom "Žak Prever"... I ona će doći na red... Kad tad...Ko me je ičim zadužio???... A pamćenje imam ko SLON"..."Poezija mekog i nežnog štimunga"...A kamo sreće da smo našu mnogovekovnu duhovnost branili mnogo više umetnošću, nego mačem...Svaki dan po jedna nevidljiva ruka, zasadi ružu u neku rupu...Za neke ovozemaljske naseobine, takođe možemo upotrebiti naziv - "RUPA"...Višejezičnost utiče na proširenje kulturnih vidika...Da bi čovek bio svestraniji u svakodnevnoj komunikaciji, mora da poznaje i da se koristi, bar još jednim jezikom pored maternjeg... Recimo: engleskim...Po stazi života ponajčešće razbacujemo sitne mrve i male mrvice svega onoga što najviše volimo... I to je jedno veliko smisleno razmišlajnje, bez odgovora...Joše jedan prilog činjenici da je život veliko i neshvatljivo čudo: mi i ne slutimo koliko imamo virtuelne familije...CHAT - nekad "zabava", a sada izvor nepresušne stvaralačke inspiracije...Kada vam život postavi neko pitanje, odgovorite mu protiv pitanjem i tada ste postigli ključnu stvar...Ništa nije teško, a znamo i zašto... Ljudima treba govoriti upravo sve ono, što oni nama prvi kažu... I da vidite, kako je sve drugačije... Zar ne, dear???...Slobodno uzmite sebi za pravo pa mi lepo kažite kako se koja reč pravilno piše...kao što dobro vidite gramatička pravila mi nisu baš najjača strana...Hvala...Uskoro će prvi jul i ja se mnogo radujem mesecu julu... jer je tada moj rođendan... i radosnice će pevati keki: živela, živela i srećna nam bila...Svako treba da bude kovač svojih ličnih pozitivnih afirmacija, jer tuđe lepe želje, nisu i moje želje i ciljevi...Ponekad se svesno udaljim od pisanja pozitivnih afirmacija, a sve sa ciljem da malo odlutam i sanjam...Mi Srbi smo kao narod generalno govoreći ustvari poznati po tome kako malo volimo, poštujemo i cenimo sebe...pa tako u skladu sa svim tim uvreženim mišljenjem... nismo ništa kadriji u većem voljenu, poštovanju i cenjenju drugih i drugačijih...U nama samima postoje takvi svesavršeni mehanizmi samoodbrane... no najbitnije jeste da ih aktiviramo na vreme... a oni će nam poslužiti da opstanemo i prevaziđemo svako suludo vreme...Nije strašno kad pobrljavi neki od složenih kompjuterskih programa... Tužno je kad se to desi slovesnom biću kao što je čovek...Danas vam je došlo takvo doba, da sve što nije po našim aršinima i šablonima, jednostavno proglasimo sektom... i tako ugasimo svako svetlo...Moja kuća miriše na slatko od marela...Samo da znate...svakog muškarca je bar jednom dobro (izvinite na izrazu) zajebala neka žena...Pa zato će isti ti muškrci prema svako sledećoj ženi biti... cinično teški i nemilosrdno zajedljivi... Svirepi i do odmazde teški... Teško takvim sledećim i narednim ženama... Jedino blago onim ženama, koje takve još jedared dobro zeznu... A ima ih veoma veštih... Budite na oprezu...Najubedljivi su argumenti onih ljudi, koji kažu da ne treba nikome verovati..."Život je bio neopipljivo razočaranje, i on je često osećao nagrizajuću unutrašnju netrpeljivost prema nekim stvarima, ali je obično uspevao da je sakrije iza štita hladnog, uvežbanog humora. Ali ta netrpeljivost se sada pojavila, izlazeći na površinu kao para" - Šaron i Tom Kertis...
Šta kažu???...
1. italijanski jezik je za pevanje
2. francuski za diplomatiju
3. engleski za poslovnost
4. nemački za komandovanje
5. ruski za lirska i mistična izražavanja
Нема коментара:
Постави коментар