"Misli o svoj lepoti koja je još preostala da te okružuje i budi srećan"...Od titularnih zvanja koji počinju sa "prof", "dr","mr", ili "pr" se jošte više potresam i užasavam... Blago mojoj Majci koja ima samo 8 razreda osnovne škole i završen šnajderski kurs...Onu bluzu što juče progoreh pri peglanju, moradoh danas baciti u kantu za smeće, jer nije joj bilo spasa i ne beše moguće da se iskrpi uopšte...Ako bi kojim slučajem našli zamerke na moje fotografije i albume sve (o njihovim montažama neću da vodim brigu), smem u lice da im kažem da su sve časne i na svom mestu totalno, pa čak i one sa plaže...To što negde ne odlazim ili ne idem nije nikakva "fatalna" greška, već moj slobodan izbor i moje najličnije pravo...A po svemu sudeći ništa mi drugo i ne preostaje, nego kad ostarim (ako doživim i dočekam da baš baš ostarim), sa nekim sklopim ugovor o doživotnom izdržavanju...Zaključak: sve što sam stekla, ako sam šta vredno i stekla, uopšte mi više ne treba...Mene ne podnose dok radim... mene tek počinju podnositi kad više ne radim...Nisam ja onoliko žurila i kupovala što sam kupoholik, već što sam dobro znala da taj "prokleti" moj dinar nije za uvek... A sad kad imam najviše dronja u regalu, povlačim se u tišinu... Tako to biva...Možda sam juče izgubila divan dan, ali srećom nisam sinoć izgubila dobar san...Ako naš posao podrazumeva različite ucene i pritiske, uslovljavanja itd... i ako zavisi od onih koji su previše oholi i moćni, onda i to nije posao za nas... I malo li je reći da se takvih poslodavaca grozim i užasavam... Njima niko ništa ne može, a nama može...Treba li po izlasku popljuvati onaj prag na kome su nas i olajali???...Kakva ironija, svi imamo kao iste obaveze i dužnosti, a neko se već po moru brčka i šetka, a mi glupi da se šetkamo kuda nam se "naredi"... Tako je to - kad je šugav pas, pa znao za odmor...Pošto se o mom nepunom dvogodišnjem radu znalo unapred, još i pre mog početka, ja završni godišnji izveštaj neću ovoga juna napisati... A šta bih ja tu imala više dopisati, kad oni znaju bolje i bez mog izveštaja koliko ja ništa nisam radila... I pošto time neću zaokružiti ovu prohujalu radnu celinu, biću spokojna i mirna, jer meni nakon toga eto još jedan uslov više da ne dobijem rešenje više ikada...Šta to neke ljude i dalje motiviše, tera, pobuđuje i nagoni da uvek lažu i izmišljaju o nama???...Da li sam se Ja doista pokazala i dokazala kao neopevano đubre u periodu mog delanja počev od 18 novembra 2013 pa sve do 12 juna 2015???...A ta lepa žalosna tuga opet bode srce moje...Moja radna nesposobnost i nepodobnost nikad brže, lakše i lepše nije dovedena pod znak pitanja, nego upravo juče... I za divno čudo, Ja sam umela nešto i da odgovorim, no sam se ipak trudila da što manje progovorim...Možda ću Vas zaprepastiti i razočarati, ali od juče kada me je sve poseklo i preseklo, Ja više na Siciliju uopšte ne bih ni išla iako sam uplatila blizu 70 000 svojih dinara... Ko bi se ovom nepovoljnom preokretu ponadao... A da mogu nekome bih ovo putovanje pokonila i to gratis... Ja ne mogu više da uživam...I život je takav da ja opet postajem još manje vrednosti od jedne recimo nepoželjne poruke, koja zaluta u elektronske sandučiće naše...Da li nas to paušalno prijavljuju, procenjuju i ocenjuju ili imaju krtice čak i tamo???...Ja sam jako loša i još reći da sam grešna bilo bi nekako blago... ne idem u crkvu od 27 aprila 2014 - to je moja poslednja liturgija... ne prikazujem se tamo svake nedelje - jer ja opravdanja za to nemam... ne postim postove i srede i petke od maja 2014... ne crpim svoj identitet iz crkve... ne pričešćujem se više od 27 aprila 2014... A i u kolektivu sam se pokazala kao jako loša, šta više i nakon svega i posle svega opet je dojavljeno i pored moga imena penkalom pribeleženo da sam ja u jako lošim odnosima i komunikacijama sa svojim kolektivom... Da li da zbog istih pritužbi koje ne jenjavaju već deceniju celu budem i dalje ovako žalosna...Nekim organizacijama su potrebni glineni golubovi, a Ja nisam došla na svet ovaj da bih bila golub glineni...Zašto su mi komunisti postali mnogo draži???... Zato što su u svojim torturama i mučenjima bili mnogo blaži... Da budemo iskreni i bez laži...Blagosloven bio svako onaj ko je istinu o meni ikad rekao, a proklet za sva vremena bio svaki onaj ko je bilo šta o meni podlo rekao, izmislio, slagao ili u tim lagarijam i preuveličao...Izbegavam da odlazim među iste one ljude koji su me jednom i unesrećili prilično evidentno... Izbegavam da odlazim među licemere i fariseje...Sloboda prava i jedina neprikosnovena jeste kada Čovek sam sebe izopšti, pre nego što zvanično putem nekog smešnog papira bude i izopšten... Ja sam Srećna i izopštena... Izopštenost je moja Sloboda... I moje ljudsko Pravo...Ustala sam Živa i zdrava, no ipak natečenih očiju... Biće da je to od sve one kiše što je čitavu noć tako divno padala...Život treba postaviti upravo onako da kako bude pronicljivog pogleda sve i svako i da se na kraju svih krajeva, Čovek ipak pokaže kao izuzetno dobar opservator... Da govori i progovori o pozitivnom... Da se zaljubi u dobrotu...U preostala 4 minuta, Ja ću Vam poželeti jedno veliko - LAKU NOĆ...Misliti da su glupi svi oni koji ne igraju po pravilima diktiranih od strane rulje, velika je zabluda ravna jeresi...U etar će ovih dana plasirati brdo poruka na temu "ti si glup"... Ali svesni čoveče, ne nasedaj na jeftin trik... Ti si poseban, jedinstven, dragocen i neponovljiv... Neka iz tebe progovara tvoje Više Ja... na uštrb tog malog i poganog Ega...Dok god pokušavamo da se sa nečin izborimo ili borimo, postaje vrlo nezgodno, jer mi ustvari tako taj predmet borbe ili borenja hranimo energijom i tako ga umesto eliminacije, još više oživljavamo... Ako sam dobro zapamtila, najbolji vid je neko izmirenje i pomirenje... Svesnost o tome... I tako će ta neman polagano i neprimetno da od nas iščili... Nestane... Ispari u etar...Kad se izmirimo sa samim sobom... desiće se takva unutrašnja energična promena... a izgledaće to baš tako, kao da je čitav Univerzum u naše sićušno biće izlio sve te neophodne životne snage... da će i sve nepotrebno postati odjednom neprimetno... nebitno...Reč GLUPAK izmislio je najveći TUPAN...Hvala svima koji lajkuju moje objave... Možete slobodno to da činite... Eto, više mi ne smeta, šta više - počinje da mi prija...Da bi očuvali i sačuvali svoju unutrašnju energiju evo kako da postavite neke stvari okolo vas... Jednom, dvaput, triput plafon... Može, ne može... Doviđenja... Čuvati treba svoju snagu, za neka nova leta...Niko me ne može osuditi, ako ja prvo sama sebe ne osudim... A to mi ne pada na pamet...Njega treba zadaviti... Ne volim miševe...A žena mora biti dovoljno sposobna i jaka da se odupre tim lošim i niskim šarlatanima...Plemenit čovek je nežan prema svim živim bićima...Retki su oni koji bi eventualno mogli da nas i zasluže...Moje malo stopalo, pažljivo bira prag preko koga će preći... Ovo je zacelo najkrivlje stopalo na svetu... Oduvek sam imala krive tabane...Otvorite dobro oči svoje... a za sve ostalo biće lako... mnogo lakše nego što mislite...Na celom svetu, nigde nećete naći nikoga kao što ste Vi, jer ste jedinstveni i neponovljivi... Volite i cenite sebe...Moj život nije SAVRŠEN i ja sam zahvalna na tome... A Vi???...
Sv. Nikolaj žički: "Svaka isključiva ideologija osuđena je unapred na propast"..."Pomoću gazde postaje čovek gazda, a ne pomoću prosjaka"..."Ničim se moć ne pokazuje tako velikom kao svojevoljnim uniženjem"..."Blago čoveku koji ne ropće na stradanje, nego ispituje uzroke svome stradanju"..."Dve službe u društvenom životu, od kojih jednu vrše ljudi stručni, a drugu mnogostručni, tj. nestručni, ne mogu ni u kom slučaju stajati u ravnoteži. Prva će se usavršiti, druga će zaostajati"..."Razočarani su milostivi, jer nisu bili pomilovani"..."Oštriji su zubi ljudske presićenosti no lavovske gladi"..."Tkivo pravde je tanje do svile, ali trajno i nevidljivo obuhvata oba sveta, dok je tkivo nepravde i nasilja debelo i lako kidljivo"..."Pobednik, u amfiteatru prirodnom nije pravda no moć. U trijumfu, po krvavoj bojnoj areni hodi ne pravednik no div, čije su mišice kruće, ili čiji su rogovi zašiljeniji, ili zubi naoštreniji, ili čija su krila moćnija i kandže zbijenije, ili brzina nogu veća nego u njegovih protivnika"..."Obrazovan je onaj ko ima obraza"..."Protiv nepravde treba se boriti"..."Grešno je varati narod. Ko vara narod vređa Boga i angele što stoje iznad naroda. Narod se može prevariti jedanput, teže dvaput, triput nikada"..."Milost je veća od svake kulture"..."Ljudi ne mogu da pođu pravim putem ne zato što nemaju putovođe, nego zato što ih imaju suviše"..."Ljudi koji ne mogu videti svet u sebi još manje mogu videti sebe u svetu"..."Ljudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti"...
Ivo Andrić: "Jer, mrtva usta ne govore, a čovek koga prenosi pamet i koji ne gleda preda se kad ide, može uvek da se oklizne. To je najprirodnije rešenje koje ne vređa nikog. I čemu sada ići tražiti druge mogućnosti, koje se nikad neće moći potpuno rasvetliti i za koje Konzulat neće nikad moći dobiti zadovoljenje kakvo bi želeo"..."A pošteno govoreći, čovek je bio takav da njegovim turčenjem nit hrišćanska vera mnogo gubi nit turska šta dobija"..."Samo ne valja mnogo vezati carski ugled za svakog carskog čovjeka. Jer, ljudi ima svakakvih a carski ugled je jedan"..."Niko nije umeo da mu odgovori, samo je svak gledao da mu se što pre ukloni ispred očiju, da zaboravi što je bilo i da sam bude zaboravljen"..."Uvijek se gospoda prvo iskvare, a raja samo prihvati. A kad se jednom raja otme i pohasi, idi slobodno pa traži drugu, jer od te nema više ništa"..."Ništa, ništa se nije desilo i ništa se neće desiti. Neka niko ne brine za mene. Ja svoju poziciju dobro branim. Tu stojim i branim je kao dobar vojnik"..."Uzbuđenje je bilo opšte i zahvatalo oko sebe kao bolest. Izbijale su davno zatrpane mržnje i stare pizme oživljavale. Hvatani su nevini ljudi ili su se dešavale kobne zamene i nesporazumi"..."Revnost toga sveta bila je čudna. Svak je goreo od želje da doprinese odbrani vere i dobroga reda, i svaki je sa najboljim uverenjem i svetim ogorčenjem hteo ne samo svojim očima nego i rukama da učestvuje u ubijanju i mučenju izdajnika i rđavih ljudi koji su krivi za sva velika zla u zemlji i za svaku ličnu nezgodu i patnju svakog pojedinog od njih. Ljudi su išli na stratište kao što se ide svetinji kod koje se nalazi čudotvorno ozdravljenje i sigurno olakšanje za svaku muku. Svak je hteo da sam privede po nekog buntovnika ili uhodu i da lično učestvuje u njegovom kažnjavanju i određivanju mesta i načina izvršenja kazne. I svađali su se i tukli oko toga, prenoseći sav žar i sve ogorčenje u to međusobno razračunavanje"...
Vojislav Đurić: "Sve je strašno i jasno: i lepet ptičjih krila u izvađenim očima, i nebo koje se okrenulo, i krvavo lice koje tone u odmaknute zenice kao da hoće da ih upije - da ih vrati tamo gde im je mesto, i taj dlan na kome se oči gase dok se u njima još smeju zraci, i te oči koje ne mogu više da plaču i koje su duši prenele kao poslednju svetlost pre strašne noći blesak noža i belinu vriska i krvnikove kože. Dve svetlosti: ona tiha, sa pticama i zracima, sa velikim nebeskim svodom, koja je obeležavala i obećavala dane; i ona koja je, ubitačna kao munja, donela strašnu noć. I treća svetlost (u produžetku pevanja), ona koju proizvodi slepoća i koja seva ludo - ko stotine zvona sa zvonika bijelih, nestvarno bela svetlost sećanja i žudnje, svetlost koja se vidi kožom, sluhom i mozgom, i koja je na mnogim mestima u Jami dozvana s bolom s kakvim se doziva umrlo dete"..."To je jecanje uma i srca, čas duže čas kraće, čas glasnije čas prigušenije, čas čisto čas hrapavo - ne samo u pevanjima nego i u strofama i u pojedinim rečenicama. Jecanje između beline noža i beline majčinog mleka, između beline kreča kojim se polivaju pobijeni i beline dana, između škripanja kame i ptičje pesme, između krvnikove psovke i blagog poziva "druže", između smrti i života, između ljudskog naličja i lica"...
B. Pekić: "Ja znam, kao i Camus, ono što vesela rulja nije znala, i što se u knjigama može naći - da bacil kuge nikad ne umire i nikad ne nestaje, da može desetinama godina da spava, u nameštaju i rublju, da strpljivo čeka po sobama, podrumima, sanducima, maramicama i starim hartijama, i da će, može biti, doći dan, kad će, na nesreću ljudi i njima na pouku, kuga ponovo probuditi svoje pacove i poslati ih da uginu u nekom srećnom gradu"."Zajedno sa osećanjem da mu se ništa ne može odupreti, snašla ga je i božanska svest da na tako nešto niko nema prava. Da sva prava ima samo ON. Da su prava drugih, ako ih imaju, samo njegovi darovi. Milost koja se udeljuje pokornom i korisnom. Milost koja se ne razume, ne sme da se razume, kao ni božja.Milost koju još niko nije zaslužio"..."Ima stara poslovica koja kaže - kad čovek ostane u mraku, ne traži onoga ko je ugasio sveću, nego drugu sveću"..."Čovek ne rastura posed koji će mu nasleđem pripasti"..."Mislim da je bolje ako upalimo svetlost... Okrenuo je prekidač. Staklena kupola aerodromske kontrole sinula je kao usamljeni dragulj na somotskoj podlozi mraka. Nebo se povuklo, zvezde izbledele. Iluzije pripadnosti svemiru je nestalo. Umreti je opet postalo teško"..."Ali, dobro razmislite šta je važnije - da vas vlastita savest osudi, a potomstvo shvati, ili da vas savest shvati, ali da ne bude potomstva koje bi vas osudilo"..."Ali u civilizovanom svetu za ljubaznost se vreme uvek nađe"...
Нема коментара:
Постави коментар