A šta ako smo naljutili boginju munja što u svojim rukama drži ogledala dva i sa njima munje i požare stvara, tu suprugu boga grmljavine Lei Gonga...
Da li smo umilostivili boga vetra, kiše grmljavine i munja Feng Poa, da zatvori svoju vreću iz koje pušta vetrove... i neka njegovi pratioci i duhovi više iz svojih vaza ne prosipaju kišnicu baš toliku po nama...A sad da prizovemo Tri Zvezde Sreće: ŠOU LAO boga dugovečnosti, FU ŠEN boga sreće i ĆAI ŠEN boga izobilja... Za dugovečnost i besmrtnost iscrtajmo Tri Simbola: drvo bora, belu čaplju i jelena i malog deteta sa breskvom u ruci...To Bog oluje Indra iz ruku prosipa gromove jašući na slonu Airavati, darujući nam kišu...To Tor bog groma i vladar oluja i nepogoda... plamenih očiju gleda i užarene kose na dvokolici juri i zamahuje čekićem koji stiska gvozdenom rukavicom...Da bi umilostivili olujnog boga Peruna, tog boga munja, setimo se njegovog omilejnog drveta jasena, pa mu ga prinesimo na plamen u Njegovu čast...Pozdravimo Njegovo Veličanstvo Zevsa, što nebesa nad našim nebom opet potresa...Jutros oko 5 sati, Perun ljuti bacaše munje i svetlice po našoj čaršiji neba... Bio je to još jedan divan pljusak sa mirisom junske oluje... Te prirodne energetske lepote nama vazda i treba... Kako god tu mitološku silu zvali: Perun, Zevs ili Jupiter ili Bal ili Taran- jedno je te isto... Bal donosi kišu i kontroliše munje... Gromovnik Taran odašilja naelektrisanu svetlost munja...
"Dušo, dušo... zapamti, zapamti... Ovo je moj Život i radiću što Ja hoću... Ovo je moj mozak i misliću šta god hoću... Pokaži mi da grešim i povredi me ponekad"...
Životinje
Dana 2... Ko bi rekao tako lako i to sada, kad mi sve dobro pada...
Mula je odavno shvatila, da najbolje prolaze oni koji vazda ćute i samo se na sve smeškaju...I ako sad posložim kockice, pa još bolje čujem, šta neko kaže (reče) upirući prste u tuđe nedostatke, zar nije samo dovoljno reći: kako divnu jutarnju pesmu ispeva (svesno-nesvesno) upravo o samome sebi...Ja se osećam postiđeno, poraženo i veoma bedno kada neko u mom prisustvu i to meni sve loše drobi o nekom sasvim trećem... Jer koliko li je to tek puta uradio (uradila) meni iza leđa???...Ni najbolji parfem, ni najlepša šminka, ni najmodernije odelo, pokatkad ne može sakriti svu podlost i aromu šljama, koja ističe iz nekih ljudi... I čim progovore 2 do 3 rečenice - vidiš koliko je sati... Opstati i preživeti (što znači i živeti) sam, jeste najteži i najređi put (kojim samo hrabri koračaju i idu), al ne treba smetnuti sa uma - da je taj put i način življenja - nemoguć...Igranje igrica, desetkovalo je naše prijateljske redove...Oduvek su štrčali ljudi koji su naučeni da čitaju prave i dobre pisce...Svaku slobodnu minutu treba uložiti u muziku dobru...
B. Pekić: "Problem je u ideji. Čitaoca za nju, dabome, boli guzica. On hoće svoju priču. Dobre ideje nalaze se, međutim, samo po telefonskim imenicima. Moraću čekati da mi je ponude činjenice. Proklete činjenice. Ima zaista nešto bolesno u zapadnoevropskom vaspitanju. Za nas su, naime, činjenice - istine. Mi mislimo da smo o nečemu nešto saznali ako o tome prikupimo planinu činjenica. A zna se kako s njima stvari stoje. Većina ih se međusobno ne slaže. Činjenice su, u stvari, najnestabilniji faktor našeg saznanja o svetu. Njegova jedina prava nepoznata veličina. Da nema stvarnosti, kako bi se o njoj duboko i tačno pisalo!...Pravila igre su okrutna. Kome je teško da ih se drži, neka ostavi pisaću mašinu i uzme u ruke traktor.Moram biti predostrožan. Stvarnost je džinovski "ususivač za prašinu". Začas vas usisa. Čovek se nađe u kanti za đubre i pre nego što shvati šta se s njim dogodilo. Ovde sam da slušam, gledam, pamtim. NIPOŠTO DA UČESTVUJEM. Ako bih se prepustio stvarnosti, u njoj učestvovao kao što to čini Komarowsky, moja sposobnost zdravog rasuđivanja opala bi srazmerno stepenu učešća. Jer i tu važi Arhimedov zakon. Čovek potopljen u stvarnost gubi od kritičke moći koliko je teška njime zauzeta stvarnost. Ponavljam ovo, jer sam prelistavajući beleške, ovde-onde otkrio opasnu potrebu da se mešam u stvari. ... Za pisca su ovakve spontanosti pogubne. Može se biti ili pisac ili čovek. Biti oboje, nemoguće je apsolutno...Ovo je, naravno, tek sirovina za "Besnilo". Fakta valja uobličiti u priču. Konfuznoj stvarnosti usaditi kičmu logike. Dati joj doslednost koju ona ne poseduje od rođenja. A potom joj udahnuti i neku ideju. U onome što se ovde događa, ne može se naći nikakva viša ideja. Stvarnosti ona i ne treba. Stvarnost je besmislena. To ne može biti priča o njoj. U stvarnosti se besnilo može dogoditi slučajno, bez svrhe. U uspeloj fikciji su takve slobode nesrećne. Kritičari vas odmah optuže da ne znate šta hoćete. Da ne vladate materijalom...Izvesna pitanja i odgovori dosuđeni su jedni drugima, kao što su jedni drugima dosuđeni i izvesni ljudi...Odustajem. Ovde sam da gledam, slušam, pamtim. NE DA UČESTVUJEM. Da se brinu o stvarnosti,, pozvani su drugi. Moja je dužnost da je ovekovečim. Da je pretvorim u fikciju pristupačnu i onima koji je nisu doživeli"...
Gde god nađem nešto "uvredljivo" - isključujem se bez ikakvog razmišljanja il žaljenja... Ionako sam se zatrpala svim i svačim... A sad u obilazak...A neki kao tobož veliki moralisti izgubili su svaki smisao za humor... Sramota...Zar ljudi stvarno imaju potrebu da se putem fotografije uvere kako nešto izgleda... Pa jel neko misli da smo mi neki toliko glupi i neotesani seljaci, da ne znamo ama baš ništa... No, sigurno da ima ljubitelja tih fotografija... Pa neka ih neka uživaju... Hahaha... Samo neka mi niko ne kaže da je to umetnost...Šta sve ljudi ne rade, da bi tobož zaradili nečiju pažnju... Strašno i veoma (činimi se da se kaže) - DEGUTE...Ja ću da vozim kad svane lep, osunčan i topal dan...Kada se okrenemo naglavačke, biće nam mnogo lepše i lakše, posmatrati čitav ovaj svet...Današnji dan opet zapade u neku dubiozu...Ko sme da kaže da je u toj suludoj borbi sa svojim demonima, izvojevao bar neku prašnjavu pobedu???...Prah moje istine, spuštam na ovaj sveti prag, preko koga će stope mnoge preći, a ništa na sve to neće reći...Reč je samo igra, koja nas ništa ne obavezuje...
Нема коментара:
Постави коментар