LAŽNI PRIJATELJI...

I varaju se ako misle da je svet suviše mali, pa će se vešto zavući u svoje prljave pacovske rupe... Svet je zrno graška na kosmičkom dlanu, tako da neke od tih Čovek sreće povazdan i skoro svakodnevno... A i oni drugi će dolijati, kad tad... Važno da ih namiriše i prepozna po pogledu...

Prednost čoveka sastoji se u tome - kad dobro zna po nepogrešivom instinktu prirode, ko su mu neprijatelji = LAŽNI PRIJATELJI... Ali još veća prednost jeste upravo u tome, kada ih se ne plaši, ama baš ni malo...4... Kao bez blagoslovenog nadahnuća, pokušavam da produžim reč u Čoveku... Uverenje neće biti podeljeno na dve retko ujedinjene otvorene i neodoljive reči... U povučenosti slobode, istrajavam da smelo stvaram i naizmenično tu tupu izgubljenost varam... I neću da tragam na štetu priviđenja, jer tradicija ništavila u bezimenom prostoru, dostojanstveno u gordosti svojoj pravilno figure postavlja... Potpune ispravnosti pod Suncem nerazdvojno svoje oko za primetne oblake od ljudoždera zaklanja...3... Nešto manje reči tu bllizu 4 raskomadana kamena stuba, na dobro zbrisanom prostoru, posle koga samoponištenje vlada... U nevažno važnom i važno nevažnom, a možda bi se moglo kazati - i potkovano teškom modelu, celog poluotvorenog trenutka u kome ipak ima više reči, nego što je u misli moglo da se najbolje razazna... Uneti svečanu kap u prestarelo sumorno i svako drugo dvostruko upakovano ponuđeno razočarenje... I sećanja su sve življa, kako haos unazadnog koračaja i premotavanja, nastavlja da se kroz ovaj trenutak saveznički i aristokratski objašnjava... Neke buduće primedbe ostaće bez odgovora i pre nego što u julu sazri zlatna ražana poljana...2... Sebičnjak među tolikim tiranima, bez zavisti da izrazi ono što sada zaista misli, ma koliko to tajnim upadnicima bilo, tobož, čudno... Pod obogaćenim svojim imenom, bez političke opaske, tek da zadržim reč ovu malu svoju, pred nemudrom silom, zapuštenih brzih diktata i položaja iz inata... Klasičnim zamahom u ključnom trenutku, loše će ljudstvo u slavu novog veka, ostati bez Čoveka... Svod nebeski odavno prokišnjava, a ništavilo čovekovog sve slavnijeg ništavila, za logičnu posledicu više nema inspiraciju...1... Puštam herojsku reč da se opet slobodno kroz čelične zidove, ne više u zbegu, kao za časak najslobodoumnije kreće... I mobilisaću taj dolazak prosvećene reči, naročito pod zastavom revolucije oprobano teške... U diplomatskoj borbi nanizane reči, nedavno kao slučajno, između dve vojske kao između dve decenijeske reči teške... Diskusija posle izgubljene bitke sa pogledom na srušeni vrh brdskog uporišta, posmatraće reč, ali ne više sa toliko užitka... Osmotriti izvanrednu današnju valovitu reč, do juče u rovu zakopanu, na pitanje: da li vas kičma i dalje boli??? - od sviju drugih pitanja, uvek postavljenih od strane tirana, zasigurno negde i nekad mora doneti iščeznuće već mesečno prisutnog oštrog i tupog za sada podnošljivog bola...