Свети великомученик ПРОКОПИЈЕ (онај који успева), родио се у светом граду Јерусалиму, од оца хришћанина и мајке незнабошкиње. Његово име беше Неаније. Након очеве смрти, мајка је наставила да васпитава свога сина у духу римског паганског идолопоклонства. Тако Неаније ступа у службу код цара Диоклецијана са задатком да пође у Александрију и тамо прогони хришћане. На том путу долази до његовог великог преобраћења, тако што се њему као некада и прогонитељу Савлу јавио Христос. Од тог момента Неаније постаје хришћанин Прокопије, па започиње проповедање хришћанске вере, услед чега је посечен мачен у Кесарији палестинској 303 г. За свог живота успео је да обрати и преведе у хришћанство 12 жена и своју мајку Теодосију, које су све скончале мученички. Слави се 8/21 јула.
Свети великомученик ДИМИТРИЈЕ (род земљин, припада богињи земљорадње) МИРОТОЧИВИ, родио се у граду Солуну, где му је отац био војвода. Након очеве смрти цар Максимијан поставља Димитрија на очево место, па му том приликом наређује да истреби хришћане у Солуну. Димитрије се, напротив, старао да што више рашири хришћанство. Но, када је цар сазнао за све то, издаје наредбу да га затворе у тамницу. Када се Димитрије вратио из рата против Сармата 306. г. избоден је копљима по Максимијановој наредби. Мошти му почивају у Солуну и чине многа чудеса. Слави се 26 октобра/8 новембра.
Свети великомученик ТЕОДОР (божји дар) СТРАТИЛАТ , био је војвода римски и градоначелник Ираклије понтијске. Жестоко је мучен од стране Ликинија 319. г., јер је исповедао Христа и многе обратио у хришћанство. Посечен је мачем. Био је веома млад, храбар, мудар и благообразан. Његова страдања описао је његово ученик Уар. Поштује се као заштитник војске. Слави се 8 фебруара/21 фебруара.
Свети великомученик ГЕОРГИЈЕ (земљорадник) ПОБЕДОНОСАЦ, беше син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, па се мајка након тога пресели у Палестину. Кад одрасте Георгије ступи у војску и у 20-ој години доспе до чина трибуна, што му донесе место службовања у близини цара Диоклецијана. На самом почетку страшних Диоклецијанових гоњења хришћана, Георгије иступа пред цара и одважно исповеда да је и он хришћанин. Цар га због тога баца у тамницу. Убрзо наређује да му ноге ставе у кладе, а на прса да му навале тежак камен. Затим су га везали за точак, под којим беху даске са великим ексерима и тако су га окретали све док његово тело није постало једна велика крвава рана. Након тога закопаше га у ров тако да му само глава вири из земље и тако га оставише 3 дана и 3 ноћи. Услугом неког мађионичара дали су му смртоносни напитак да испије. При свим тим мукама Геогрије се непрестано молио Богу, а Бог га спашаваше смрти. Једног мртваца молитвом чак васкрсе Георгије, па многи због свега тога примише хришћанство. Међу обраћеницима беше и царева жена Александра, главни жрец Атанасије и земљоделци Гликерије, Валеријан, Донат и Терин. Цар осуди Георгија и своју жену на посечење мачем. Блажена Александра издахну на путу за губилиште пре извршења пресуде. Геогрија посекоше 303. г. Слави се 23 априла/6 маја.
Свети великомученик МЕРКУРИЈЕ (бог красноречивости и трговине) беше војвода римски. Због исповедања хришћанства у Риму у време Декијева и Валеријанова царовања одсечена му је глава после најстрашнијих мука у Кесарији кападокијској 251-259. г. То је онај светац пред чијом иконом се молио Свети Василије Велики, која је стајала поред иконе Пресвете Богоридце и ту је на тој икони Свети Меркурије ишчезао за тренутак са иконе, поразио цара Јулијана Одступника и поново се појавио на икони. Глава Светог Меркурија и већи део његових моштију налази се у саборном храму у Мајнцу, у Немачкој. Слави се 24 новембра/7 децембра.
Свети великомученик ТРОФИМ (питомац, који се храни), Евкарпион и Сократ . До обраћења беше ревносни прогонитељ и мучитељ хришћана. Због посебног виђења сва тројица прешла су у хришћанство, а после мучења спаљени су 300. г. Слави се 18 марта/31 марта.
Свети великомученик ЕВСТАТИЈЕ (непоколебљиви) ПЛАКИДА, његова супруга Теопистија и његова деца - Агатије и Теопист. Као незнабожац звао се Плакида и беше познати велики војсковођа римски у време царева Трајана и Тита. Једном у лову појури за јеленом и гле промислом божјим јави се крст светао међу роговима јеленовим и дође глас Господњи Плакиди који му рече да се упути код хришћанског свештеника да га крсти. По обраћењу Евстатије се повукао са породицом међу прост народ и са посебним усрђем служио је Богу. Страдао је у време цара Адријана, јер није хтео да са њим заблагодари незнабожачким боговима због победе над непријатељима, у којој је и сам учествовао. Мучен је заједно са породицом, а на крају сви су стављени у усијаног гвозденог бика у којем су скончали 118. г. На стид и посрамљење незнабожаца њихова света тела нису нимало била повређена усијаним гвожђем. Славе се 20 септембра/3 октобра.
Свети великомученик ТЕОДОР (божји дар) ТИРОН (регрут) исповедао је Христа пред војним старешинама и друговима у војсци, због чега је предан огњу, али је он и усред пламена славио име Господње. Страдао је у време Максимијана у Амасији понтијској 306. г. Сахрањен је у Евхаити. Цар Јулијан Отпадник намислио је да хришћане у време Прве недеље Великог поста оскрнави храном попрсканом крвљу жртава принетих идолима, па посла Бог Теодора да то објави цариградском Архиепскопу Евдоксију и да му јави да забрани хришћанима да купују храну на пијаци и да тада једу само кољиво (кувано жито са медом). Слави се 17 фебруара/2 марта и прве суботе Великог поста.
Нема коментара:
Постави коментар