PROBAJTE...

"Naš prvi (jedini, veliki) učitelj jeste naše sopstveno srce...Planeta zemlja je Majka svim ljudima i svi ljudi bi trebalo da imaju i ista prava...Došli su sa Biblijom i njhovom religijom, ukravši našu zemlju, zgnječivši naš duh, i sad nam oni govore da bi trebali biti zahvalni Gospodu jer smo spašeni"...

Probajte da budete ružni, pa da vidite ko će sa vama da se druži...Mi ružni i nosati vešto izbegavamo sav ovaj prelepi svet, jer znamo dobro da takav lepi svet, nikada ružne nije ni trpeo, ni voleo, ni podnosio... Samo su nam učinili neopsiivo veliku uslugu, pa im hvala... Pošteđeni smo od Bog zna čega i koga...Profil veoma ponosnog Čoveka...Tamo treba poslati nekog lepšeg i nekoga sa dosta manjim nosem, tako vodite i o tome računa... "Kozi", "kravi", "kurvi", "cedeviti" i "velikom nosu" - tamo mesta nema...Oni koji su sve ove godine tražili načina kroz koga ili preko čega će me tobož najdelotvornije povrediti, poniziti i uniziti, pa i uništiti, biće da ipak posle toliko i toliko pokušavanja - nisu ništa uspeli... Morate u budućnosti dragi likovi iz senke naći mnogo efikasnije metode uništavanja i unižavanja tipa ličnosti kao što sam to Ja...Ko u ovom varljivom životu doista gubi, a ko dobija, pokazaće Vreme i to bez dileme...Mi smo danas probali i prvu lubenicu... Keka častila...Preostalih 5 dana - kad to doživeh i njih i ne računam više, pa tako kao da ih i nema... No, za još 5 šetnji do tamo PREŽIVEĆU sa nikad većim osmehom i radovanjem... jer više te vrste "mučenja" i "ponižavanja" u mom Životu neće biti, pa taman morala motiku u ruke... HVALA i na ovoliko... Možda neko voli da mu se nevaspitani penju po glavi i da se smeška i da glumi kako je sve idilično i prekrasno... Meni nije, pa stoga bolje da i ne kažem kakvih gluposti se sve naslušah i nagledah...Divan dan, divan dan, divan dan, a nije mi danas rođendan... Kupila sam konačno nikad veću memorijsku karticu (tako je to ljudi sa velikim nosem vole sve veliko)... I sada imam novu karticu samo svoju od celih 16 GB sa adapterom ili 4305 fotografija... No sa mojim starim karticama od 2 GB i 4 GB (čiji je adapter izgubljen) ja konačno imam ukupno prostora za sicilijanskih 5904 fotogarfije... Tako da ću pozamljene kartice vratiti... Ja ipak volim samo stvari svoje, pa zato i časno radim pa ih sebi pošteno priuštim i platim... I prođoh odlično sa cenom za samo 1390 dinara - 16 GB... I sad kao da ima sve, a imam sve, zato vole da me bockaju mala nevaspitana govanca, ali ja više na mrve još većih bednih mrva ne reagujem... Ja uskoro idem gde takve mrve neće ići ni u svom snu ići... Prijatan ostatak divnog dana... Naoružala sam se sa ukupuno 22 GB...Diktatori su i oni koji žive ljude proždiru i jedu... ali samo bukvalno - ljudožderi...Diktatura jeste i onda kada slepi užas jednom zemljom tako priprosto tek pomisli da može da večito zavlada...Već koliko sutra završavam sa iščitavanjem još jedne knjige (pročitala sam 236 strana)... Naslov originala "Sex lives of the great dictators" by Nigel Cawthorne...Prošli, kao i ovaj četvrtak jedan od mojih najlepših...

Ivo Andrić: "Jer, zašto da moja misao, dobra i prava, vredi manje od iste takve misli koja se rađa u Rimu ili Parizu? Stoga što se rodila u ovoj dumači koja se zove Travnik? I zar je mogućno da se ta misao nikako ne beleži, nigde ne knjiži? Ne, nije. I pored prividne izlomljenosti i nereda, sve je povezano i skladno. Ne gubi se nijedna ljudska misao ni napor duha. Svi smo na pravom putu i iznenadićemo se kad se sretnemo. A srešćemo se i razumeti svi, ma kud sada išli i ma koliko lutali. To će biti radosno viđenje, slavno i spasonosno iznenađenje...Na njih se mogu primeniti reči koje je pre šest vekova napisao veliki Dželaledin, Dželaledin Rumi: "Jer samog sebe ne mogu da poznam. Niti sam hrišćanin, ni Jevrejin, ni Prs, ni musliman. Nit sam sa Istoka ni sa Zapada, ni sa kopna ni sa mora." To su oni. To je jedno malo, izdvojeno čovečanstvo koje grca pod dvostrukom istočnim grehom, i koje treba još jednom da bude spaseno i otkupljeno a niko ne vidi kako ni od koga. To su ljudi sa granice, duhovne i fizičke, sa crne i krvave linije koja je usled nekog teškog i apsurdnog nesporazuma potegnuta između ljudi, božijih stvorenja, između kojih ne treba i ne sme da bude granice. To je ona ivica između mora i kopna, osuđena na večiti pokret i nemir. To je TREĆI SVET u koji se sleglo sve prokletsvo usled podeljenosti zemlje na dva sveta. To je...- Meni ne treba mnogo objašnjavati; ja razumem položaj gospode konzula kao i svakog prosvećenog čoveka sa Zapada, koga njegov usud dotera u ove krajeve. Za takvog čoveka živeti u Turskoj znači kretati se po oštrici noža i peći se na tihoj vatri. Ja to znam, jer se mi na toj oštrici rađamo, na njoj živimo i umiremo i u toj vatri rastemo i sagorevamo...Kako da se ne posrće od umora i vrtoglave jurnjave koja traje godinama, a kako da se baci sve i napusti dalji napor i trud? Kako da se vidi jasno i razume ma šta u opštoj i neprestanoj trci i pometnji, a kako da se nastavi maršovati kroz zamor, trzavice i neizvesnost, u novu maglu i nedogled"...