субота, 4. јун 2016.

ЧУВАЈ СЕ...


Донео си причањем делић себе 
и делић неба, у ово вече, 
досадом поспано моје...

Донео си Сунце и меки шапат 
у моје снове, па тако, да 
и овај дан као сваки дан 
твога гласа, добије неку 
нову боју твога причања 
и свако твоје причање да 
има тај помирљиви тон 
свих тонова и дана, 
што радошћу боје 
и броје мисли моје...

Да се радујем опет тобом 
и тако да је радовање ово 
моје из захвалности теби, 
што спознајем истине 
све оне, како још од зиме 
оне љубим себе да љубим 
вечерас опет тебе...

Да ти чиним дужну љубав 
стиховима песме ове, а ти 
чувај се како би ова врсност 
и ова разумност моја, била 
мој дар теби, да те још 
у мени вечерас будношћу 
песме једне овековечим...




Нема коментара:

Постави коментар