PAMĆENJE...

"Bila jednom jedna čudna... bila jednom jedna luda noć"...Pošto je sezona lubenice u punom jeku, a ja najviše na svetu volim lubenicu, staviću jedan nož da imam uz sebe, kako bih mogla da tamanim lubenice gde god stignem... A nije loše imati i za ličnu samoodbranu - ako ustreba...Hahaha... Uvek se zasmejem kad čujem kako se tobož i Ja nekome sviđam... E, kad bi ti isti znali koliko sam Ja teška, da se teško i sama sebi sviđam...I kao što se vidi, čovek nije samo ljut kad gubi... Čovek je izgleda sve ljući što više i više od Života dobija...Ja sam Ja sve dok u meni tinja bar i najmanja živa Iskra Inata...Možda bih se jedino mogla učlaniti u partiju večno zakletih i u inat nepotvrđenih i neostvarenih...Možda nekolicina onih što umeju vešto da pišu, jesu ponajmanje u stanju da nešto više od toga u životu i ostvare...U ovom životu zabavno je to što čovek može svašta na hartiji da napiše, ali to isto toliko ume zabavno biti tek onda kada taj čovek što je to napisao, nije ni u snovima sposoban da bilo koje slovo od napisanog i ostvari...Jedna od varki sadašnjeg trenutka jeste ta da nam se uvek i samo učini kako nešto lepše, smislenije i veštije upravo žive ljudi sa što manje pamćenja...Pamćenje se ne može ubiti, pamćenje se ne može obrisati, pamćenje ne može ispariti... Pamćenje vazda ostaje i traje, kao onaj svetli opominjući plamen, da nas greje i da nam svetli kroz eventualne pomrčine života...Postoje i oni umovi koji najveličanstvenije kroz život pamte sve izgubljene bitke, sve poraze, sve gubitke i mučenja sva...Čovek postiže istnski cilj tek onda kada što bolje utrenira svoj um kako da poraz za porazom najdostojanstvenije podnosi i tako kroz poražavaljući bol samom sebi ponajviše u životu doprinosi...Stvaran život je mnogo više izlivenog znoja i bola, nego što je ispisati par sladunjavih slova...Ali je još veći životni uspeh kada ta ista "mrtva" pravila sa papira i ožive kroz najveličanstevnija lepa i dobra dela...JA sam zahvalna Životu za ovo divno putovanje na Siciliju... HVALA koliko je široko ovo divno Sredozemno more...A zapitanost u prošlom trenutku, a nedorečenost u budućem... Čovek je sazdan da živi u sva tri trenutka u isti neponovljiv mah i da snagom svoga uma iz svakog trenutka izvuče ono najbolje...Kakva bajna Živa Istina...Sa lakoćom ispisujem svoj najdivniji horoskop za mesec jul...I JA zaslužujem da se za mene konačno zalepi i zaveže mnoštvo najdivnijih dešavanja...Sa najlepšim osmehom dobro podnosim sve iznenađujuće divne i čarobne izazove ovog leta...Radujem se svakoj novoj i velikoj promeni, jer znam da me ta i takva promena odvodi u nešto neočekivano bolje - mnogo bolje...Širim ruke za neke apsolutno drugačije i nove ljude... Otvaram svoje srce za prijateljstva samo sa putnicima ovoga divnoga sveta... I Sicilija mi nove ljude i divne šalje... A ko zna - možda sretnem i svoju dušu srodnu... Nekog opasnog dasu...Divne afirmacije padaju mi na um ovih divnih junskih dana, no ipak mislim da je neke lepše zadržati isključivo za sebe, jer može neko da nam i na afirmacijama pozavidi...U ovoj divnoj sicilijanskoj plaveti i mestašcu Đardini Naksosu letujem ubrzo JA, gde ću se i kupati i sunčati i brčkati za sve koji to i zažele...Moram priznati da mi danas baš baš nedostaje Pedro...Najlepša zemlja na svetu ITALIJA... Najlepši jezik na svetu italijanski...

Moja najnovija strofa plava...

Opet jedna reč, 

a u meni

dosta smisla i reda,

nešto kao 

tišina zatrpana, 

modro plava,

u kojoj 

klonula glava

nad predelom 

ove noći

najtiše spava...

Lepa pesma ili pesma lepa jeste "dragi kamen"... i kao takva ona mora "imati emocije", "biti jasna" i "biti CELA lepa"... jer "pesma treba da je orkugla i savršena kao zvezda", "pesma treba da je lepa kao lepa proza" i "u dobroj pesmi treba da je svaki stih dobar"...Ne zamerite, nije mi cilj da vas sablaznim... Ovo je prvi post koji posle 20 godina - ne postim...Život jeste nešto nalik poput beleške, koju treba uhvatiti... Mada, ko se ovog posla lati, zna da se ne uhavti baš sve, već tek po nešto... Zato se dobro osluškuje i brzo beleži samo ono ključno i najbitnije...Hvala ovoj novo rođenoj velikoj ideji... Šta bih ja bez ideja???... Ucrvala bi se, zar ne???... Ovako, ima uvek nekog posla - što se voli najvećma... 

"ESTETICIZAM, koji je u građanksoj književnosti krajem prošlog stoleća (19 v.), poput romantizma odvraća se od konkretne stvarnosti, ali ne indiferentno kao romantizam, nego s osećanjem prezira i gađenja. "Zaboravi realno jer je gnusno", pevao je francuski pesnik Stefan Malarme. Svi različiti pravci esteticizma, zvali su se simbolizam, neoklasicizam ili neoromantizam, drže da je jedino vredno u životu umetnost...

Sva književnsot deluje snagom simbola: simbolizam želi to delovanje pojačati birajući neobičnu, zagonetnu, magičnu simboliku. Esteticizam poklanja najveću pažnju biranosti, neobičnosti, muziklanosti pesničkog jezika".

Stefan Malarme: "Zaboravi realno jer je gnusno"...

Paradigma je skup svih različitih oblika jedne iste lekseme.

Disciplina leksikologije:

1. etimologija - bavi se poreklom lekseme

2. onomastika (vlastita imena)

3. terminologija

4. frazeologija

IMPRESIONIZAM (fr.) - umetnički pravac (stilska orjentacija) koji se javlja krajem 19 veka. Ime je dobio 1874. po slici Kloda Monea "Impresija" (Rađanje sunca). Glavno mu je obeležje UTISAK koji ostavljaju predmeti i pojave. Karakteriše ga osetljivost, rasplinutost, igra svetlosti i senki, melanholija i seta. Ambicija impresionističkog pesnika nije prikazivanje objektivnog sveta, već emocija što ih taj svet izaziva (Rilke, Matoš)..."U književnosti govorimo o impresionizmu upotrebljavajući naziv pozajmljen iz istorije umetnosti. Impresionisti posmatraju svakidašnjicu, beleže svu širinu pojavnog sveta, ali na drugi način od onoga kako to čine realisti i naturalisti. Impresionist stvari i pojave ne prikazuje da bi nešto dokumentovao, da bi dokazao neku naučnu istinu, već da bi upozorio na njihovu lepotu, makar i na tračak lepote koja se krije u besciljnom i opustošenom svakodnevnom životu.Ambicija impresionističkog pesnika nije prikazivanje objektivnog sveta, već senzacija i emocija koje taj svet izaziva, čime impresionizam stiče svoje mesto među mnogobrojnim estetičkim strujanjima modernizma".

Jovan Dučić: "Stvari imaju onakav oblik kakav im dadne naša duša"...

Bogdan Popović: "Pesma mora biti cela lepa".

Anatol Frans: "Dobar je kritičar onaj koji pred umetničkim delom priča avanture svoje duše".

Ogist Roden: "Umetnik ne vidi prirodu onakvom kakvu je vidi običan čovek, jer on svojom čulnom osetljivošću otkriva pod spoljašnjim prividom unutrašnju istinitost".