VI...

JA više neću da živim i radim po nehumanim rasporedima sati...Možda je tek 40 godina pravo vreme da dobijem pravo na svoj Život i slobodu samostalnog odlučivanja, bez da mi se bilo ko ili bilo šta meša ili umeša ikad više...Dosta su drugi tako brižno moje staze posipali i zasipali trnjem... Ja biram od sada, da koračam isključivo stazom koja je posuta cvećem nežnih latica lotosa...Prilično oslobođena od svega onoga što me sve ove godine tako učtivo sputavalo, ograničavalo i ugnjetavalo - JA nesmetano, slobdono i prohodno idem u inat stazom svojom bez da i kome i išta za to "dugujem"...Mom vlastitom JA reči kao što su "oprosti" ili "izvini" i nisu od nekog preteranog značaja, a ni važnosti...Vi ste svi sigurno mnogo bolji od mene, ali ja prvo treba da naučim da prihvatim i zavolim sebe - i to najviše...Samo ako smo ikada živeli u prošlosti možemo i kazati kako bi baš onda učinili sve za one koje volimo... No, ako bar i malo živimo u trenutku sadašnjem onda treba da osvestim onaj momenat u kome bi učinili sve samo za ono što mi sami volimo... I zaključak jeste, ma koliko da je posmatračima sebičan - da sada i ovde mi ipak volimo samo sebe i to najviše... Ja volim sebe i to najviše...Sve što sam do danas stekla jesu moje ratne zlatne rezerve, kojima kad ostanem opet bez "i čega" treba trošiti mudro i sa time još mudrije i raspolagati... A sutra - biće da je sutra tek dve pune godine najlepše od mog kosmičkog Života... Srećan mi jubilej...Un, dos, tres - zemljotres...U našim životima vazda kao da sve počinje i sve se okončava ničim do savršeno lepim šeširima...Jednake tačnosti smireno, kao posle neke kišne zbunjenosti, sigurno opet ožive u Meni... Savršeno snažna Reč, verovatno i jeste, jedinstvenost cele ove tačne jednakosti lepe... Bezbrižno bogatim dobrim mislima sebe... Štedljivo uzvraćam na sve te radosne otkucaje zvuka... Život dolazi iznutra...Razumeti realnost idealno, bez predivnog truda, onako kako se kameni delovi s pažnjom sabiraju u celinu, ne može u svakom potrošenom pitanju, iznova propušteno sve podjednako objasniti zaboravom i neočekivanim razmišljanjima što se na dnu srca ipak čuju...Cilj današnje putanje nije da samouvereno osigura promenljivu stazu žilavog opstanka, jednostavnim rečima jednog od milijardu malih života...Kuse promene na manje inspirativan način, u osvit laskave dosade jutra, bez ubeđenja da dobrota izrasta iz glasno primetnog neuspeha...Prijatnost saveta osobene gluposti, nemarno postiže predstavu neuspeha, bez teškoće u pokušaju strpljivog poraza...Energija vremena, kao da izaziva svojom rečju vizije Istine, u pokušaju da razume najbolje Ideje mudrosti, bez traga klevete protiv savesti, a sve kroz ljubazni razum, pomiren sa dovršenim osećanjima i bez povređenog stila...Stvari manje dosledne, korak po korak, promene druge promene, pa valjda i Mene... Život strpljivo oživi prošlost "optimističnog" znanja... Nivo osećanja pohvalno za trenutak stvara red... Razmišljanje ne mora izazvati želju slaganja sa vremenom za koje ispriča priču... Neuspeh počinje prvo da izvlači borbene vizije - iskreno "pogrešne"... U međuvremenu, drugi su pobedili i postali mnogo jači... Ukus sopstvenog prihjvatanja života, za trenutak uspava čudesa... Ljudi po navici od besa, u senci ličnog iskustva veruju u otpuštanje vremena... Oko jedinstvene sreće, surovo su velikodušna i uspešna sva savladana poznanja i saznanja...Imam mali rast, dobar stas i bije me dobar glas... Znam da vas to ne zanima, no Ja kad sam došla kući (s posla zna se) u mom naselju evidentiran je nestanak vode (ni za kafu skuvati, ni za kap popiti)... I dalje nema vode, a kada će doći možda se tačno ne zna - zna... I tako večito... Ko zna, možda je štednja i restrikcije... Ili je pukla cev...Sa novim prostorom - nova ja...Nisam ja ni lepa, a ni ružna, al sam dobro naoružana - svim i svačim... zato okolino nemoj samnom da se kačiš... možeš svašta da zakačiš... i da posle žestoko zažališ... Laku noć...Neki ljudi imaju tu sposobnost da se do bestraga valjaju po prašini, no za njih ništa nit se zalepi, nit prione, a nit se prilepi od sve te prašnjave prašine i prljavštine... Ostanu čisti i uvek isti... Posve i vazda sam svoji... I čik da ih nešto drugo osvoji il prisvoji...