Ipak, ljubaznost je ključ "uspeha"...Ako potencijalnom "teroristi" kažemo HVALA - da li ga to može nekako smekšati i omekšati, da ne čini više zla dela...Kada sve praznine ispuni tuga, onda je to blaženstvo...Biće da se ipak u životu ponajbolje drže tužni i povređeni ljudi...Jedino tugu ničim nije moguće iščupati... tuga se sa srca ne otrže ničim...Moje najizvornije i najprirodnije pravo stanje, jeste: večita tuga...I danas se u meni neosetno i polagano, opet nakupi okean tuge...No, ja ipak jedva čekam da odletim i lepo sletim i da opišem sve kako je tamo doista - iskreno i stvarno...Niko nije pisao, verovatno zato što se to više ne dešava, no ipak bilo bi lepo čuti kako neko pod nečijim prozorom tamo noću zapevuši serenadu...No, ko zna... Možda se provedem mnogo lepo i bezbedno, čak bezbednije nego da sam ostala ovde ukraj Drine da vozim biciklu...A možda se u svetu samo tako stvara panična slika, što biće podiže imidž teritorije... pa šta ako kojim slučajem podignu prašinu oko malog teroriste, a nakon toga neopaženo im se negde provuče i teroista još veći i gori...Vrlo je smešno da ne postoji opcija povlačim se iz putovanja iz bezbednosnih razloga, pa molim vratite mi uplaćeni novac... No, osigurani smo - samo ne znam na koliku sumu...I još jedan mali zaključak: svi teroristi imaju ili bradu ili brkove i to lažne...Tačno je da neke stvari nisam unapred znala, ali sam najdubljom svojoj intuicijom itekako sve osećala - predosećala...A kad se ja to pa nisam zeznula... Uvek se zeznem...Ja sam se mnogo "zeznula" što sam tako rano uplatila svoje letovanje i ko je mogao tačno da zna šta će ga sve sačekati pred sami odlazak na letovanje... Najpametniji su oni koji na 10 dana uplate i reše gde će... Ovako, kad neki sledeći put odlučujete gde ići - birajte mirne i nadasve sigurne i bezbedne destinacije... Ovako ko je uplatio ko ja i nemilice mora ići da mu uplaćeno ne propadne... Inače bih se rado predomislila samo da može...Nekad sam mislila da je najgora moguća stvar na celom svetu "mafija", kad gle čuda danas je mnogo strašnija pojava "terorizam"...Na Siciliji očigledno ovih dana jeste i belissimo i stravissimo... oće to naročito pred pun mesec...Mene krasi vrlina zvana magareća tvrdoglavost... A vas???...Postoje i takvi ljudski umovi i duhovi, koje i kad ubiju nije ih u stanju bilo šta više i ikada uplašiti ili ućutkati... Oni i mrtvi i ubijeni i dalje prkosno govore...Verovatno je to tako u prirodi ljudskoj, da žrtva nasilja obično najlakše prepozna nasilje...U ovom životu svakako treba ići dalje, no sa nasilnicima ni korak dalje...Kad čoveku postane najlakše i kad mu to teret spadne sa srca: tek onda kada pogodi ili ubode pravu reč, ma koliko teška bila...Sva dobronamernost koju su tobož milsili da čine meni, bilo je u stavri nasilje...Ja još ne znam tačan sat kada moj avion poleće, ali znam da ugovorenog datuma ipak poleće...Da poštedimo sebe od nasilnika svake vrste postoji samo jedno na raspolaganju: da se povučemo i dobro sakrijemo...21 vek doba kada sve više rušimo ljude, a podižemo nova betonska zdanja...Nijedno božanstvo, pa ni bog jedan, ne stanuje i ne obitava tamo gde se još uvek pribegava tupo nasilničkim metodama...Možda neko pomisli da su u životu sitnice sve, e pa ako je tako, onda neka se čuje i zna da su upravo "sitnice" izvršile bezbroj puta već do sada nezapamćeno i neviđeno nasilje nad mojom malom bednom neznatnom ličnošću...I nije važno da li sam živa ili "mrtva" - postoje ljudi kojima više nikad neću biti prijatelj...Slepo Poslušna Tukica više da budem NEĆU!!!...Živeli!!!...Sve što započne sa dve automatski vezane pobede, završi se trećim porazom...U svetu visokorazvijene špijunaže i stroge kontrole ljudi, moje novo ime moglo bi da glasi upravo ovako: V5 L7...Ja "napucane" dase ne volim da vidim ni na slici...Užice je jedini grad posle Beograda, kroz koji kad budem prolazila moram dobro pljunuti i otresti prah sa sandala...U životu postoje nezgodni "igrači" i kao što vidite Ja sam baš od tih nezgodnih igrača...Prijateljstvo je višak prtljaga koji ljudi počesto povuku kao rep za sobom na more... No, ja kao svaki izuzetak idem i od tog suviška rasterećena na odmor...Sve mi se čini da je moj stvaralački genije doživeo ozbiljan oblik paralize i oduzetosti trajne...Poslednji svoj strah koji treba da prevaziđem i preispitam, jeste taj kad se opet upitam: da li ću moći približno onako bar jedan stih ili list da ispišem...Šta to ljudi tačno nalaze (pronalaze) zavirujući u tuđe profile???...Ja sam Rosa Salvahe ili u prevodu Divlja Ruža, koja samo trnje ljudima u ovom životu pruža...Ljudi prolaze, odlaze i dolaze... no, još uvek nema onih za kojima bi bilo vredno okrenuti glavu...I naravno bez ovog malog moćnog muzičkog uređaja nikuda i nikada ne idem... imam radio da slušam i plus da ponesem onaj CD - "Joe Lynn Turner." - Second hand life...Ja na svojim letovanjima ne koristim internet (pa da mi ga daju i za džabe), tako da će doći do "prekida" našeg druženja dok sam na moru i odmoru... Čujemo se tek kad se vratim i sakupim neopisivo blago fotografija i beležaka...Od danas na FB ja sam nova ovde i imam samo jednog prijatelja-prijateljicu... Pomozite mi da pronađem prijatelje...Posle iščupanih radosti u meni je ostala samo još veća praznina i to ona koja ničim više ne može da se ispuni...Mojim licemernim "prijateljima" zabranjujem da me žale...Mogu mirno da letim, iza sebe ne osatvljam ništa naročito važno, pa čak ni na bioskopskom platnu... pa ako se kojim slučajem i "srušim" još bolje... Kad ovakve nisu poštedeli žive, ne treba ni mrtve...Takođe sam ovim preuranjenim pakovanjem kofera testirala izdržljivost i otpornost nekih mojih odevnih predmeta, jer peglu nenosim, kao ni kuvalo za kafu (pijem ledenu kafu ovog leta)... pa tako neću biti mnogo pogužvana, a ni izgužvana... pa iako budem - to je sada u trendu... no na meni se to neće ni primetiti...JA nisam Putnik, no ipak volim da putujem i bar na kratko od svega otputujem...Dobro je i lepo poneti što više stvari, jer to neku isgurnost daje, a ako ih i ne obučem baš sve i nije neka velika "šteta"...Čim sam dobila novu informaciju o dozvoljenoj kilaži, priznajem dodala sam dve haljine - neka se nađu u prtljagu...Biće da totalno "uništen" čovek, poslednje što treba da učini jeste: da ode na putovanje snova...Moj kofer teži malo preko 21 kg, a lepa vest jeste to što dozvoljena kilaža ipak jeste 23 kg...Danas je NEKO iščupao sve radosti iz moga srca...Čovek bez posla, čovek bez skoro svega, ponajviše zaslužuje da ostane i bez "prijatelja"... Misija uspela...Od danas sve manje "špijuna" i uhoda među mojim "prijateljima"... I ovo malo što je ostalo ne bi trebalo dalje biti "sablažnjeno"... Stanje je mnogo blaženo... Radujte se...Postoji trenutak kada čovek tačno spozna šta to kod njega samoga ne štima i ne valja...i tada čovek poželi da se promeni i menja...ne radi drugih, već radi sebe samoga...Svoj unutrašnji mir nesmeš žrtvovati ni za šta na svetu...Koliko novih puteva...bože moj...kojim da krenem???..."Kažu kao kad kisa rano pocne da pada gledaj sta ces raditi jer ce brzo i prestati a kad pocne kasnije kao jutros oko 9 gledaj gde ces spavati jer ce non stop padati"... Samo tako danas nije bilo..."Kada se borite sa nečim to znači da mu dajete energiju i samo ga činite jačim. REŠENJE JE DA IGNORIŠETE NEPOŽELJNE, A DA UZ POMOĆ VOLJE DOZVOLITE POŽELJNE MISLI"..."Dnevno kreirate oko 50 hiljada misli, što je prosečno 2 u sekundi. Verovatno i niste svesni većine misli. Ove misli tumače energiju oko vas putem uma. Um ne samo da tumači događaje nego se ponaša kao svojevrstan filter. Kvalitet tumačenja zavisi baš od ovog filtera. Uporedimo ga sa vodom u koju ste gurnuli štap. KOLIKO ĆE SE JASNO VIDETI DONJI DEO ŠTAPA ZAVISI OD ČISTOĆE VODE"..."Oslobođeni ste želja. Želja znači da ste nezadovoljni, a ono što vas navodi da želite je emocija. Ako se oslobodite želja to ne znači da nećete ništa imati, to samo znači da ste slobodni od fizičkog sveta. I DALJE VOLITE ČOKOLADU, A AKO JE NEMA BAŠ VAS BRIGA"...Prosto bićete zapanjeni koliko sam jaka - ko granitna stena... Bre...Veličanstveni zalazak...Nisam još čula da je postojao čovek, koji bar na kratko nije u životnim nekim okolnostima obraćao pažnju na sporedne, nebitne, nevažne i nepotrebne (sve te bespotrebne) stvari... To se desilo i meni... Pa zar vama, nikad nije???... No, naiđe kad se čovek najmanje ponada, onaj neopisivi divni trenutak, kada čovek spozna da je krajnji rok da ispred sebe postavi na zdrave noge po koji ispravan životni cilj... A sve to ne bi bilo moguće da se u nama samima na nekim određenim frekfencijama ne pokrenu sve one pozitivne energetske promene i svi oni vidni oblici promene na bolje... Ima li vaistinu uzvišenije misije od ove???...Samo se svojim srcem rukovodi i nema greške!!!...Ledenice...Hvala bogu, neki su se sami isključili, pa su me preduhitrili da ih sa liste isključim...a verujte ne bih se ni dvoumila za čas...Napravila sam malo kućno čišćenje...Ostalo je još prašine...Al sve je veoma lako ukloniti...Samo kad se krene napred...Teško da čelična volja stane... Nisam ni znala koliko se đubreta nakotilo...Jednom sam to uradila, pa mogu i opet... isključim sve nepoznate ljude, a zadržim samo one koje sam bar jednom srela... I meni će ostati sasvim dovoljno ljudi...Niti me dodajite u vaše grupe, niti mi šaljite pozive za koje kakve igrice... Svoje grupe sama vešto biram i odabiram... Ukoliko mi stigne još koji zahtev za igrarije koje kakve, isključujem vas... Pa taman bila prinuđena da vas sve do jednoga isključim sa liste prijatelja... Prijatan ostatak dana... A vi sada iskušajte moje strpljenje...Pa šta mi više treba...
Tope se molitvene letnje kiše, kao
kroz svu tu količinu neizgovorenih reči,
pa kao da stoje u vremenu i prostoru,
učaurene u krošnji uličnih starih lipa...
Branko Ćopić "Orlovi rano lete: "Lazar Mačak, vješti brat,više vrijedi neg sav rat"..."Tužna zemlja i to trpi
da je Mačak Lazar krpi"..."Čekam napad, slutim šibe,sve se vrtim poput ribe"..."Nadmudrili ste me sonom Jamom, ali i Ja ću vam Podvaliti. Čeka Vas Veliko Iznenađenje. Čuvajte se - Čovjek iz Jame"..."Kolibica kuje Žuje.Nek se vidi, nek se čuje"..."Naš učitelj baš je slika,nos mu crven ko paprika!"..."Tele riče, domaćina viče:Zašto ričeš, izjeli te vuci?"...
Ivo Andrić: "... Vi živite ovde, ali znate da je to prolazno i da ćete se pre ili posle vratiti u svoju zemlju, u bolje prilike i dostojniji život. Vi ćete se probuditi iz ovog košmara i osloboditi, ali mi nikad, jer za nas je on jedini život"..."... jednog dana će i u ove krajeve morati doći sloboda. Ali davno je rečeno da slobodu nije dovoljno steći, nego je mnogo važnije postati dostojan slobode"..."Pazite da na vama fratrima, ne ostane istorijski greh da to niste shvatili i da ste svoj narod vodili u pogrešnom pravcu i da ga niste na vreme pripremili za ono što ga neminovno čeka"..."Pobednikovo lice je kao ruža"..."... i vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima"...
Нема коментара:
Постави коментар