A pravi je samo onaj put koji je dobro okamenjen...Što više godina zbrajamo u džepove svoje, putovanja nam postaju što egzotičnija...I biće da najlepše putovanje počinje sa parom omiljenih i udobnih cipela...Da li će ovo biti jedan od onih dana, za koji iduće godine na ovaj isti datum neću moći kazati da imam bar jednu od uspomena...Najistaknutiji i najistureniji borbeni redovi nas učiše i krstarećim rečima navodiše da se ipak kroz ovo vodeno bespuće, ako ništa, a ono bar u nečemu malčice ističemo... Ističe se, zar ne???...Utrnuše pre svih utrnuća opet reči nesigurnosti neke, a pred svemogućom vodenom bujicom ljutom... I već sledećih nekoliko razmišljanja, kao da posmatra iz svog unutrašnjeg oka, sve te novootvorene skrivene vodene dubine... Dok na ivici obuzdanog vodenog haosa, s poštovanjem, više i ne očekuje talase sveopšteg uništenja... Sasvim zarobljeno prekida svaki tračak optimizma, sa primetnim talogom posve preostalih pucketavih i olakih, lepih želja... Ostatak sreće kao da izduva nos i suvim kašljem iskašlja još jednu dozu jutarnjeg šlajma, na još jedan trenutak svečanosti nakratko istaknute, da drtine i pokvarenjake od malo čas - na neko pisanje bar podstakne... Da bi se preživela sva vanredna i krizna stanja, narodu treba servirati mnoštvo narodnjaka...Jutros otvorih oči u 7 sati i minut koji... Prisećam se... Sinoć su u daljini tutnjali gromovi... A jutros po dvorištu razotkrivamo ostatke te žute kiše... Da li je u naš kraj zalutao pustinjski pesak???... Razmišljamo...
Нема коментара:
Постави коментар