Srećno neko novo leto 2015
Idemo na Jonsko toplo more
Cvetove mediterana disaćemo
Imaćemo veličanstvene izlete
Letećemo okom preko žive Etne
Imaćemo tamo neopisive sreće
Ješćemo specijalitete na pesku
Avanture letnje, muzike i sunca...
Kružno propuštanje bola, ozbiljno opipava puls moje današnje izdržljivosti, sa onim naletom lične radoznalosti, pri kome samo taj i takav bol, te neke naivne tačnosti, kao da iznenada opet bol moj pretvori u vodeni tok svih ovih reči...Obično i dosledno, bol kao da izbaci na površinu sve one vredne odgovore, baš genijalnih mogućnosti, bez imalo zlokobnih upadica, što sa moje crte uvek treba da beže... i bol iznad svega, treba stručno prouzrokovati na vlastitu dobit i tako ga kamenom čiodom pričvrstiti uz raznorazne ništarije belosvetske...U savršentsvu svoga bola, s očiglednom nevericom teškom, posmatram kroz jedno oko, sve današnje opise reske, sada već dovoljno tupe i daleke, da bi bili smešteni u potope kišnih zaborava...Isprobaću i danas izdržljivost svoga bola, srećna što mogu da utopim u bol sva svoja slova...I kada se moja reč presamiti od svog bola, zgrčenom snagom volje i bez tračka elegancije, izgledaće kao smzotina strahote ili bolje rečeno, kao crkotina životinjska, neverovatno otežanih pokreta, pa čak i u nemogućnosti da se od živog bola negde već stropošta, mesto još jedne iskopane nove dnevne izrečene reči...Otvoren bol uglavnom dobro dođe i to posle nekoliko kišnih dana, jer upravo bol uz i niz kičmu, sve nekako preživi i podnese...Proždrljivost jeste kao bolna kuga... Svuda vreba i svoj naivni plen čeka...Ja se doista vrlo retko žalim na bol, ali ovog puta pritislo...Kakav veličanstveni bol, od koga pred mojim očima svetlucaju munje iskričave...Sa najvećom nemogućom zahvalnošću, kao da upravo danas, pardon - sada, prihvatam združenu vrednost svog tog pulsirajućeg bola, na dnu svoga kičmenog stuba...Najveća sreća ogleda se u poricanju i odricanju svoga vlastitoga bića... Ko nije isprobao neka proba... Zapanjiće se koliko je lepo... I uopšte nije slepo...Pevam ti sviraj...
Нема коментара:
Постави коментар