СМИСАО ЖИВОТА...

Јесмо ли и сутра са изгледом 

без изгледа, релативно нови 

под небом ове модрине овде, 

од чијих капи смо измењени, 

другачији и тек нешто паметнији...

Ја, као да назирем могућност 

вероватноће и вероватноћу 

могућности оне, што је ту 

започех зидати, са базичним 

темељима високог стандарда 

и више, чак од кише тише...

Зашто да похранимо на 

чување сва та непролазна 

блага и вредности ума, 

док се утркујемо да препознамо 

шум природе у том трагању 

за смислом живота овде и сада...

И ходамо у тој потрази за 

било чим, а још у полусну 

непробуђени нечим би требали 

да освестимо ту трагалачку 

страст наших песама несна...