KOSMOS...

I Kosmos jeste onaj prazan nesagledan prostor u kome tako toga mnogo živi, okreće se, kreće i postoji... A kad izgovorim Kosmos, isto je kao i da kažem - Čovek... 

Život počesto može da bude ona vrsta čuklja, koji ukoliko više ispravljate, on se sve više tom ispravljanju i opire, a možda i sve nebitno i nevažno oko sebe na taj način i potire... Nema veće i jače jačine od neprikosnovene zatrpane tišine kojom pesma bez muzike i reči leti... Obilaskom nekih novih ostrva, čovek naprosto otkriva najlepši deo svoga sna o samome sebi... pa zato budite turistički vodič svom sopstvenom Životu... Pogađali su krivim lukovima moja nejaka pleća, pa zato ja sad tako dobro svaku reč vešto pogađam... Moji nekadašnji snovi biše jedno vreme u zaleđenom agregatnom stanju... No sada su u tečnom stanju, a polagano idu da pređu i u gasovito stanje... Kroz Život treba biti tvrdoglav za medalju zlatnu: eto ja priznajem, tvrdoglava sam za medalju i to zlatnu... Živimo u vreme i u doba, gde je merilo prijateljstva dobro ispisan CV... Retki su i to sve ređi Ljudi sa kojima ja i mogu o nečemu pametnom da opepelim... Počela je ona divna faza mog najlepšeg osamljivanja a sve razad očuvanja unutrašnjeg balansa i mira - daleko od priča ispraznih i tračeva raznih... Pa, tako i na poslu volim sama da ispijam svoju jednu od dve kafe u prvih 5 radnih dana... Meni je davno sve razmereno, pa eto da im dodam još koji razlog više... Prijatelj ostaje samo onaj ko ti beše i prijatelj dok si možda kao beskućnik ili siroti dživdžan neki ležao negde gladan ispod grbave tužne breze...I tako vraćam se na onu proverenu staru tvrdnju svoju koja kaže: bolje umeti, nego imati... I tako sam ja sa ovo malo - napravila kad bolje razmislim mnogo... I da se više nikad i ne upitam: a šta bih sve napravila da imam ko neki - previše...