JERES...

Otvorite prozore nek boli dušmane...Ko nauči da vešto u životu okreće stranice nove knjige, isto tako prepozna i onaj trenutak kada nekim gadovima treba okrenti leđa, bez pardona i bez objašnjenja...I oblačan i kišan dan, može biti isto kao i sunčan dan - apsolutno besprekoran...A ološima kao i uvek poručujem: nećete mi više nikad upropasti ni jednu jedinu kišnu kap, kao ni sunca zrak, kao ni zacelo ovaj veličanstevno divan i prijatan dan...Leđa treba okrenuti gotovo svemu i bez izuzetka, jer tek onda pred očima nas kao novog Čoveka, prostire se vidik nečeg lepšeg i boljeg od prapočetka...I tačno tako: posle kišnog pljuska, Sunce opet sija...Posle ove kratkotrajne kiše i blage oluje, nebo nad prostorima naših duša - opet će biti osunčano i sasvim vedro...Najvažnije jeste da čovek nakon svega i svačega ostane živ, a to da li će biti nasmejan ili ne je drugorazredna stvar u ovozemaljskom životu...Životne staze ljudi nisu vazda osunčane i obasjane, kao što trentno vidimo: posute su i majskim kapima prolećne kiše...Moćni Perun oglasi se praskom prvoga groma... Navukli se i oblaci modrine neke... Evo i kiša će iz oblaka... Ako, ako i priroda, pa i ljudi: sve ide svojim tokom... A čežnjiva boginja Proleće više ni pred kim niti strepi, a i ne beži...Energija pred put, kao i prethodnih odlazaka u bioskop teče po planu - dobra... No, desi se trenutak kao da u čoveku odmah na prvom kilometru pređenog puta sve splasne, no srećom nekom lepo vreme pa čovek lupi po gasu i nastavi da tera dalje... I tako srećom dobro vreme da se stigne na 25 minuta pre početka filma, što beše taman dovoljno da smažem onu jednu šampitu što mi je bio ater pre polaska... No i to nekako sve onako bez nekog oduševljenja... Usput primetim po Tari to neobično žuto cveće, koje stadoh da uslikam i zaklela bih se da ga tek vidim po prvi put ovuda... Nisam očekivala da ću ovoga puta zabeležiti tako malo fotografija i tu nije bilo neke naročite energije i pokreta... I da li to čovek sve uslika, pa više nema šta, isto kao i kad se ostane bez reči sa ubeđenjem da se sve reklo i više nema šta???... Film dobar jako emotivan i sve brzo proletelo kao za jedan trenutak... Probah da gledam sve iz prvog reda, ali nije lep užitak... Tako smestih se u red četvrti... Inače volim zadnje redove najviše, no do sada sam primećivala da ljudi dođu u bioskop da bi mnogo pričali i meni to smeta... I ovoga puta su pričali - ja ih čula i dole u četvrtom redu... Nije lepo ili nije svako za bisokop... No taj naš povratak kući jako zagonetan i mističan - upadosmo tek na Tari u neki kišni ciklon... E to je poseban doživljaj i kao da nam baš to bi i namenjeno... Straha tu ne beše... Loša vidljivost , magla, čitave reke kiše i kišnih nanosa - blata, kamenja i smeća... Prođosmo mnogo dobro kroz tu neku avetinjsku nemilosrdnu kišu što je udarala po nama, no ja sam vozila kao po najlepšem osunčanom danu... A svetlice su poput džinovskih fenjera obasjavale put neverovatno ispred nas i kao da su nam bar one bile nekim čudom naklonjene... Po takvom kijametu se nigde i ne ide, no mi smo u povratku tako zatečeni i iznenađeni i moralo se ići ka cilju - svojoj kući...A kroz život niko ne kaže da je živ čovek morao sve na svojoj koži da iskusi... Bilo je dovoljno da njuhom na daljinu nešto i nanjuši...Mišljenja mogu biti i ovakva i onakva... Svakako - različita... No, ono što ostaje jedino nepogrešivo, vredno i sveto, a time i nadasve neprocenljivo po važnosti svojoj lepoj, jeste svoje lično živo životno iskustvo...I najveću misao mogu smestiti u samo jednu kapljicu kiše... O, prekrasnog li svemogućstva za jednog malog bednog crva...U samo jednoj vidljivoj kapljici ove male sitne kiše, koliko li obitava nevidljive prirode Tvoje Premudri Tvorče???...I reč može biti čudo nad čudesima, isto kao i svaka kapljica ove večerašnje majske kiše...Kišu počesto treba očekivati i kad je niko ne očekuje... isto tako i tamo, gde je niko ne očekuje...Kiša otupele reči nekako kao da razmekšava, doduše, promišljeno i sa kapljicama mudrosti neke preuzvišene u svaki novi dan doliva novog istinskog svetla, one sveradosti i blaženog okrepljenja...Predivne su kiše nebeske... Nekako se brzo na njih naviknemo... No, ako se oduže i potraju, krenemo da se pitamo: zašto tako učestalo i zadugo na zemlju padaju???... I kada li će da prestanu, uminu i utihnu???... A nebo mudro gledi i ćuti...Finoću svoga srca ne treba nipošto opterećivati talogom sa tuđih zaparloženih mišljenja...Nauči da ispoljiš sve svoje vrline, a ponajviše onda kada kiša sumnje krene da sipa po tebi, a ti se snagom svoje duhovne volje uspravi u juriš opet kreni i reč na dobrotu pokreni...Živeti u mudrovanju okrenutog lica ka svetlosti istine, sa mnogo spokoja i mira, u smelosti svojih netaknutih unutrašnjih tišina, nešto slično kao u naletu ovih silovitih hladnih majskih kiša...I ogovaranje smatraj za prolazno, jer oduvek beše propadljivo...Ispraznost svih nebitnih gorerečenih stvari, biće još jedna zabava licemerstva...Ako bi se doista zagledali mnogo više u nečiju unutrašnjost srca, plašim se da bi razočarenje bilo mnogo veće, nego što bi mu se recimo zagledali u nokte, a pritom samo površno shvatili - koliko su prirodno lepi...Za razliku od mozgova onih koji se bave nama koji vozimo bicikle, treba reći da naše bicikle imaju minimum 18 brzina, dok su njihovi mozgovi uglavnom na leru ili praznom hodu...Na ustima žustrog vozača, skoro svaka reč jeste takođe žustra... Pa, stoga i muzika koju sluša - mora biti žustra...Seljaci, bolje rečeno seljačine, će uvek naći načina da sa vama ispiraju svoja ionako preprljava usta, ma šta vi god radili ili vozili... No, sve skupa ili sve zajedno, u moje ime: ko ih j...???...I tako prosto ne postoji profesija u kojoj ne bi mogli naći nekog "Čika Užasa" koji vrlo vešto lomi kičme tuđoj deci...Kupujemo staro gvožđe... stare akumulatore... stare šporete...Kišni košmar u sred maja okončao se time što je osvanuo lep i osunčan dan...Među nama ili u poverenju - sigurno ovde ima i po koja ljubomorna duša... No, baš tu ljubornu dušu Ja bih da priupitam, pa da mi kaže ako zna: Na šta bi to Čovek trebao da bude ljubomoran???... Da li se to zna???... Jel to neko utvrdio i izračunao???...Živimo u doba nevidljive inkvizicije... I šta sve danas neće proglasiti za jeres... Jeres će biti ako ste iole malo širi od nekih ušabloniranih pogleda i učenja... Takođe jeres će biti po istim tim tumačima, svaka Vaša nova, moderna i napredna ideja... Kako je počelo - za jeres će proglasiti iako udahnete više zraka...Tužno je koliko u nekim ljudima čuči skriveno srednjevekovno mrakoumlje i još je tužnije kada isto ispliva na površinu...Gledano Iz ugla sadašnjeg trenutka, dan jučerašnji beše samo fikcija, a dan sutrašnji jeste samo jedna od mogućnosti...