Ako mi je iko blizak i drag, onda je to društvo mojih mrtvih Pesnika, a sa živima nešto baš i nisam na istoj ravni...Za pesnika nema većih savršenstava nego što je ta posvećenost carstvu unutrašnjih tišina...Poezija jeste čovekov najprisniji i najverniji drug, a nikad obaveza ili dug...Pesnik u svojoj poetici mora biti apsolutno slobodan i nikad se ne sme ničim vezati za bilo šta, jer u suprotnom teško da se može takvim i nazvati...Naše geslo glasi: neka nam Poezija bude najdraža - draža od svega što ljudima može biti na svetu ovom ikada drago...Naši neprijatelji su vazda plašljivi kao sveže položena kukavičja jaja i nemirom uznemireni kao nebo pred kišni pljsak i gromova bitku ljutu...I duša mi vazda Poeziju ljubi i sa prezrenjem na sve gleda što me od Poezije spreči...Pred svakim novim pokoljenjem blistaće stihova reči Pesnika, tih srčanih vizonara i premudrih tišinoljubaca, što bez pakosti i zlobe, o oslobođenju Čoveka vazda govore i zbore...Pesnik prozuji vasionom ovom kao što kroz uzdah najsitnijeg insekta prozuji instinkt za svojom Slobodom...Nigde nema toliko netaknutog mira kao u zlatnom srcu pesnika isposnika...Pesnik jeste krotitelj svojih oslobođenih tišina ispod licemerne pobožnosti svojih najljućih protivnika...Kad sve zaboravom umine, umukne i utihne, Pesnik isposnik, kroz tišine često u dubine budnosti svoje slazi, oprezno i smerno, bezbrižno i utešno...Razgovori prazni, razgovori razni, samo umrtvljuju i sakate tvoju pesničku dušu...Ukoliko zaželiš da prožviš samo jedan jedini tren kao Pesnik, onda znaj da prevashodno podneti moraš svu onu nerazumljivost prepoznatu u očima tvoga okruženja...I ovaj dan se kao muk provukao neotrovno kao smuk...Od toliko misterija, počinjem da se osećam misteriozno...
Нема коментара:
Постави коментар