У смирај дана, умири Госпо од брзе помоћи ово срце моје, па проспи по дубинама моје душе трошне оне капи благородне тишине Твоје и доли ми снаге оне како да научим да Те љубим више и како да све силином оном волим, онако у простодушности оној, у смирењу кротком, у безазлености својој, јер Теби Госпо од брзе помоћи притичем под онај плави омофор милосрђа Твога, па нека су вапаји моји молитвени и жеље благородне, а мој вид душе нека иште расветљење, како бих ја спознала сва чудеса предивна Твоја и да послушам све шапате Твоје силином свога срца, да претворим бригу и тугу ову у радост и срећу, Твојим капљицама свемоћи пошкропљена, па што је над умом и што се речима неисказује више овде, па да потребујем крепости ове као и благочестивости Госпо од брзе помоћи, ризничарко великих добара, поклони ми умереност и марљивост, радости и доброте, утехе и љубави, као просветљење и избављење Твоје из бриге ове моје... Амин.
Нема коментара:
Постави коментар