Posmatrano kroz oči premudre, primetno je da jedno oko uvek bude viših i širih gledišta, dok ono drugo okce malo levo počesto sitno čkilji i u isti prozor viri... I dok druge sitne ptice dosađuju i piskaju i pište, ona jedna krupna ptica za granu se hrasta ščepa i u kosmosu svoga sveta: nema, gluva i slepa - apsolutno "kulira"... I kao što rekoh: prekuče sam izdivanila dve cigarete samo i uvidela da više ne ide... I juče opet uzeh jednu i ista spoznaja - mučnina itd... I danas poklonim paklicu sa 18 preostalih cigareta i tako se zauvek oprostim od onoga što mi više ne godi... I tako od danas opet brojim dane čiste bez duvanskog dima u mojim plućima... Tako da ove 3 cigarete u prethodna 2 dana i nisu me mnogo "zatrovale" pa ih skoro i ne računam uopšte... No, sve to pripisujem bilansu 2015-e godine - godini nezapamćene povređenosti moje... O povređenosti, najmanje imaju prava upravo da pričaju povređeni... Bol je jedini luksuz koji ne bi smeli sebi dva puta da dozvolite... Ja, jesam više od dva puta sve to dozvolila... Pitam se: zašto podivlja pas???... Namerno ću da vozim kontra stranom... Ma sve što sam (što mislite i što mi pripišete) - budala, glupak, ludak... Sve sam to - samo za sebe... Kroz život, kao i kroz gradsku vožnju, najčešće koristim treću brzinu... Život je jedino pozorište u kome sami biramo uloge... Pravi mangup nikad nije siledžija... Tračevi i izmišljotine su ništa drugo do "zlobne varijacije" i "loše kombinacije"... Od kiše svi izgledi da neće biti ništa... Tako beše minule godine, no jutros se ispadala i za ono što nije juče... Sunce je izgrejalo... Nebo sija, ali se ne primećuje još... No, biće to neizvesna bitka... Dan je tek počeo...
Нема коментара:
Постави коментар