BLUZ...

I dok slušam sav ovaj divan bluz, polagano se pretvaram u aposlutni noćni muk...Od svih životnih stanja i dešavanja, jedino bol jeste stvarna...I kad već razmišljam o bolu, kao univerzalno sveprisutnoj temi i pojavi, a kad bi trebalo da učinim da još nekoga negde zaboli ili nešto zaboli, učinila bih sve da više nikada i nikoga isto tako (ko mene) nešto ne zaboli...Videti bogatstvo samo jedne reči, posle sve bespomoćnosti, kao da ublaženo i neprivlačno sporo, izdiše za sve one nataložene teškoće i kao da se hvalisavo istrošeno i okrunjeno sasvim potroši - jednim gestom potroši... Jednostavnost veličanstvenog neblistanja kao da postupno odumire u jezgru mračnih dubina imperije ništavila... Zamisliva potrošnja i te samo jedne reči, kao da odmrznutim zakopavanjem, zaustavlja prljave senke tamnih predela... Umereno usmereno nije više smerno, niti vredno, a ni kao pseto verno... Uteha u stanju čučnja, kao da presamićena od svojih goniča, kroz razmatranje lukavo nevidljivih niti, postrance meditira... Pred očima izrasta opet ona ista svetlucava jezerska plava voda...Samo za ludost nema opravdanja...Ko tera samo po svome, taj je lud...Život je reka koji neumitno teče svojim tokom...Čovek sa najvećom mrljom, zaslužuje novu šansu...Šta se desi kad padobranac uzme pogrešan ranac???...Sve moje borbe i bitke - bile su samo vođene u ime borbe za opstanak...Jedan od uspešnih recepata za uspešno preživljavanje ovakvih kišnih dana, jeste taj da vrlo hitro "ubodete" pravu pesmu...Za dobrom biciklom, prašina se diže...I kad nam život podari toliko slobodnog vremena da možemo činiti šta nam je volja, nađe se ono jedno - kišno vreme, da nas malo omete pri vožnji... Da li će uskoro pročišćenje vremenskih prilika nad našim delom neba???...Trag pravog i iskrenog prijateljstva, jeste neobrisiva iskra neuništivoga plama, unutar našeg srca...Ja sam sitna riba, pa i sitno lažem... Opasne su krupne ribe koje krupno lažu...Zapričah se i zaboravih da treba da pristavim ručak...I tako, kad god se dobro okupiram i fokusiram na svoje male stvari, sve manje imam vremena i obzira za krupne stvari gomile...Ljude treba što više uposliti, da bi manje zevzečili...