"ODBRANA JEDNE NARAVI" - i kod mene nekad navrati...

Hvala onim Pesnicima velikim koji su kroz svoje velike i divne Pesme ispisali i opevali i biografije male naše...

ODBRANA JEDNE NARAVI - Desanka Maksimović

Ne misli kad ćuti da je gluv,
i kad nije kao vi, da je tup,
kad se blago smeši, da je glup,
a kad je ozbiljan, da je suv.

Ne gradite se da on nije tu
kad sav ostali pozdravite skup,
ne recite da ima pesnički nastup
ako vam dušu otvori svu.

Ne ispovedajte se pred njim mnogo,
kada ga spazite ćutljivoga,
i koji ćuti stvari dobro vidi.

Možda je prosto od života susto,
možda mu se ne otvaraju usta
jer se govora nekih ljudi stidi.

"Pesnik...

On je miljenik bogova samoće,

razume ga ljubavi bog gospod

kad srce kruni za sobom ko proso,

puste ga da sneva dokle hoće..."

Desanka M.

"...

Pesnik zaljubljen u reč svud je čuje,

u tišini i pomami oluje,

glasu zrikavca skrivena u cveću,

siktanju zmija, razgovoru zvona.

Umirujuće tišine sutona

muzičara kao muzika saleću"

Desanka M.

Ipak mislim da je najvažnija stvar u ovom našem životu čitati poeziju velikih pesnika, jer tamo više nego očigledno sve jasno piše...

Isto tako ne treba nikad zaboraviti da je prst sudbine ili ruke božije upravo takav: kakvom ste nemilosrdnom merom jednoga dana nekome izmerili na tasu ili vagi, plašim se da jednog iznenadnog divnog dana i vama isto tako (ako ne i gore, strašnije) može da se sve vrati-povrati...Ja znam samo malo ili bolje reći: ništa ne znam, no na jutarnji sveži trač, moje misli nekom čudesnom pesničkom voljom izlaze upravo ovakve...I nikada ne treba zaboraviti: dobrim, poštenim i naivnim ljudima itekako se može i podvaliti mnogo štošta, jer to spletkaroše ništa danas ne košta...Uz svo mnošto i bogatsvo prikupljenih dokaza, ipak je veoma teško dokazati i pokazati: ko tu zapravo krade, a ko laže... jer, ništa pouzdano i nije, a niti će ikada biti... Najvažnije u ovom životu jeste: A čiji si???...Kakva ironija, znati da neko krade recimo od svog početka, a onda ga pustimo kao prijatelja da popase još narednih dobrih 20 do 25 leta, pa ga tek onda rešimo skembati...Biće da je to tako u ovozemaljskom našem životu: do jučerašnje prijatelje, proglasimo za najveće izrode i neprijatelje... a još ako za to i prikupimo dokaze - onda samo ko na konju...U prebahatoj kući teško je zavesti dobar i valjan red...Od pravičnosti i pravde koju oni dele ovih dana, biće da se i bogu smučilo...Mogu nam oduzeti titule i sva zvanja, ali nam nikada ne mogu oduzeti junačko, ponosno i čovečno srce koje bije unutar naših njedara...Bivši luzeri postanu nenadmašni bluzeri...

Bez alata nema zanata...

Bez knjige nema znanja...
Bez reči nema poznanja...

Steći naviku da reč održiš u budnom stanju tog nekog samoodricanja i poricanja, nasuprot ispoljivom balansu spoticanja i proticanja, pokatkad mora da jeste ravno početničkoj veštini sricanja i grloparajućeg naricanja tek prva dva slova ili sloga...

U mračnom slepilu, oslepeše li dovoljno naše oči, dok pod jezikom nemam spava, a reč okamenjena i skorela drema, pa kao da nema dobrog dela, tog jednostavnog izobilja vedrine i istine i kao da odjednom opet postaše prožderane nužnošću tog mračnog oslepljenja...U svetu gubitaša, živim nešto poput odlikaša - čisto i odlično sa svim peticama...I malo pre, ujedoh se sa desne strane jezika... Kaže verovanje: ogovara me neko muško čeljade...U životu treba znati još i to: sačuvati sebe od samoga sebe, ali isto tako sačuvati samoga sebe od onih drugih i one druge od samoga sebe... Inače u životu može zbog svog tog ne čuvanja da se opasno nazebe, ali i naj...U svakodnevnom životu se treba itekako čuvati i od onih od kojim možda imamo i ponajmanje opravdanog razloga da se čuvamo... Kad sam se vraćala iz današnje vožnje, videla sam prekrasnu dugu i neko reče da i prođosmo ispod te iste duge...Gle čuda, Sunce se izviruje iza oblačaka...

емотикон k