ЉУБАВ...

Зашто певати о Њој и даље, као о најважнијој окрунисаној врлини у животу сваког човека, без које дакако све друго не вреди бог зна шта, па тако нити помаже ишта више... 

Зашто о Њој словити исто као о Слободи, која не трпи самоће и осаме, већ тражи и изискује ону кап истинског сапостојања у заједништву тек некаквом и неком... 

И зашто само кроз Њу, као да јесмо кадри досегнути небеса познања и призвања... 

Зашто надахнути Њоме, даље говоре онако изричито, да познање јесте исто што и признање неко... 

Па тако, да би са неким општили о Њој и у Њој, неизоставно морамо га и волети...

Љубав...