КАП СУНЦА...

Кап Сунца, данас...

Драги Дневниче, ево га нови празник душе. Киша је утихнула под нашим небом. Очекујем што скорије све дивоте овде и прегршт осунчаних мирних дана. Још увек сам под утиском здробљених капљица, што су се испадале. Мислим под овим благо осунчаним мирним сводом, тако једноставно, одвећ ћутљиво, а ја тек да размислим на задату тему. Јесам ли убеђена да трајемо у овом космичком пространству као две несређене честице? Гле, спорадично свако вече, када млад Месец помаља свој сјај, ја зацело размишљам како трава дише под стопалом твога хода данас. То је оно неизречено слово о мистичном твом смешку, што га опет назирем на површини језера. Ти си тај одсјај и она капљица што се на дну мога срца пресијава. Не, ја сувише прекасно то сада предосећам. Но, ти још као да ту постојиш.

Не, ја нисам умела да препознам глас твога хода. То ме сада збуњује. Река твог пријатељског шапата тако умиљато, још од синоћ долива нежност у моје напуштено питање: Како си? Причати са тобом на Ви, значило нам је доста. Нисам те чула... и стрепим јел дуго течеш пре него утонеш у сан?

Теби једино нисам исписала колико си ми потребан и драг... да баш теби, који си побегао, а да се нисмо ни у сну срели. Нисмо ли живели у кружењу планетарног система, тако тајно и нестварно? То су моје речи преко потребно упућене теби. И знам чекање је ово небеска дуга. А онда, да ли ћеш се присетити  мене сада, као ја тебе тада? И да ли ћу прашином пустињског праха, покрити огољену чежњу твоје душе? Могуће јесу лепоте ове ширине у којој се дотичемо и ћутимо - и то нас овековечава у замаху пера. То су наше невидљиве нити, којим извиремо из корена душе. Ту ћеш препознати ону искру живу, оплемењену као Слободу, а тако мало приметну у водоскоку стихова, који крећу теби у сретање.

Могу да поразмислим где Љубав започиње као дана новог рађање. Нећу сумњати у твоју присутну одсутност и одсутно присуство твоје. За мене си онај шапат, који још нисам чула, а који незадрживо пуштам да ти под јастук звезадни долети. И ваистину, овај тренутак постаје оно најлепше што имам да у славу твоје храбрости овековечим...

Волети, без резерве мир твог имена, најважнији је подстрекач за мене.

Посвећено Теби