Naše su reči,
tamo amo,
amore mio,
igrale korake,
tačno tako,
kao taj tango ...
Bisernom modrinom
aprilsko veče kao kiša
snežna svelo pada na
list one sugestije jedne
i to zima u Proleću ima ...
"Ljubav nije ono što govoriš... Ljubav je ono što činiš-radiš"....Postoje Ljudi koje je mnogo pogubno gledati iz profila, zato ih valjda dobro kriju....Noć kao da pušta stihove kroz plave trepavice žutog Meseca i njegove punoće zlatnog ili bisernog odbleska, a vetar zapadnjak zaćuti odbačen na horizontu onih ljubičastih planina i brda, i trava smrzla svela, tek umorom preklopi kapi na koncu večeri i one otišle jutarnje rose, kad to zaborav prekopava satrvene kosti pokretima novim od kašlja i besmisla ili smisla bez ljudi i njihovih presavršenih našminkanih lica... Okamenjeni mio pogled u reči u kojoj više ništa ne plamti i zbog koje srce svu težinu oka dobro pamti... Ljudi ipak mnogo lepše izgledaju kad govore neke svoje sasvim obične reči... Kakva životna ironija - setimo se nekih, tek kad umru... No, ja da umrem još neću... i stavljam veto da me se sete i kad umrem... Nedopustivo je sitne knjige pisati, ako već pišemo onda neka to bude pisanje krupno... Čovek bi po prirodi stvari trebao da bude jako izbirljiv i probirljiv, jer bi katastrofalno bilo da čovek postane svaštojed... Danas sam slučajno u jednom od brojeva Malog zabavnika pročitala da je sova jedina ptica koja vidi plavu boju... i eto zašto sam na vrata od kupatila zalepila baš sovu... I u razmišljanju, slično kao i pri čitanju - preskočim neka slova... Ako reč kao sačinjena suština moga mišljenja ne može biti reč moja, onda mi takva reč nije ni potrebna, za samo neko slepo trenutno stanje opisivanja zadatog trenutka... Da li je ovozemaljski život vuk koji nas proždire očas posla i to bez mnogo žvakanja???... I da li smo kao ljudi naivni poput sedam malih jarića???... I da li su neke priče izmišljene, samo zato da bi ljudski rod držale u neizvesnosti i strahu???... Neke ljude ne možete zavoleti ni posle siline od 1001-og poljupca... samo zato što ispare... nestanu kao kap rose... Sve ima velikog smisla, naročito naša reč i to samo onda, ukoliko u svojoj biti sadrži iskru neiskazane besmrtnosti... Život postaje sve manje odan... Život jeste počesto pomodan... I loše prodan... Pa i bespotrebno rodan... A nadasve uzvišen i ispevan kao oda... Životna praksa pokazuje da je trenutno najjača sila na svetu - pretnja... dok za njom kaska strepnja i zebnja... Život je počesto višak iskrcanog prtljaga... Nespokoj nastaje upravo iz razloga što život celi ne može da stane u jedan još neopevan stih... Blago onome, koga samo po dobroti pamte... Čovek vazda gubi samo ono što preko svake mere ljubi... Onomad sam pročitala da se uz umilne zvuke flaute, mogu zalečiti reumatske tegobe... Život pas... Život je bas... U meni reč opet mre, mre, mre... Neka mre... Dobro jeste i to što se ne rađamo po drugi put iznova, jer bi opet sledili iste stare staze, a to već ne bi bilo dobro... Prođoše nam rime za današnje pisanje... Davno prošla vremena su usnulo mirna i nisu više živa, no mi ih počesto kroz delić sadašnjeg živućeg treptaja, kroz taj jedan prizvuk prisećanja, beznadežno oživljavamo... Neki naši unutrašnji sklopovi su podešeni upravo tako, da se najbolje sećamo samo svega onoga što je davno prošlo vreme... Često ne znam ko peva pesmu... ali pamtim dobro da sam je nekad i negde čula... Ta pesma se negde u meni urezala... I čim je posle mnogo godina opet čujem... Ja se setim i prepoznam tu melodiju... Pa od milion pesama - ja imam svoje favorite... I ništa ne može da ih zameni... Ja ih kad tad prepoznam i nađem... To su omiljene pesme moje... Misaono misli misliše... da nešto pametno... smisaono i smisleno... smisle... da razmisle... promisle... nešto osmisle... domisle... smisle... misle... I tako se zamisle... porazmisle... zamisle... I na koncu - zamrse... pomrse... obese... POZITIVNE PROMENE nastaju onda kada iz života izbacimo sve negativno nastrojene ljude... Kako je prava blagodat biti izvan te neke grupe... Jer šta kad grupa počne da donosi rezolucije i propisuje deklaracije - a ti se ne slažeš sa tim... Da li ćeš biti talac te grupe ili ćeš je časno napustiti???... Ako neko vispreniji i pismeniji primeti greške u mom pravopisu, neka mi na iste i ukaže (ljudski i ljucki), kako bih uvidela na vreme svoje propuste i mane, pa možda tako natenane i nešto naučila valjano... Hvala... Unapred...
VOLIM...
Volim tatu... Volim mamu...
Volim cvet... Volim travu...
Volim tebe... Volim sebe...
Volim seku... Volim batu...
Volim nebo... Volim pravdu...
Volim eto... Volim zato...
Volim lepo... Volim leto...
.....................................
Нема коментара:
Постави коментар