Hmm... Kažu: LEPOTA NIJE IMATI LEPO LICE. TO JE IMATI LEPE MISLI, LEPO SRCE I LEPU DUŠU... I zaista koliko je ova lepa misao daleko od svake naše zbilje... I još kažu: ISKRENOST JE VIŠE OD NELAGANJA. TO JE ISKRENO GOVORENJE, ISKRENO PRIČANJE, ISKRENO ŽIVLJENJE I ISKRENO VOLJENJE... Prednost šaha nad životom počiva u tome što posle 7 uzastopnih poraza ipak jeste moguće napraviti i jednu ili prvu pobedu, dok u životu ipak nije nešto tako moguće... ko gubi gubi dok je živ i obratno - ko pobeđuje pobeđuje do samoga kraja... LJUBAV NIJE ONO ŠTO GOVORIŠ, VEĆ ONO ŠTO ČINIŠ... Zatvoriću prozore... Napolju je postalo odviše hladno od sve ove kiše... Čitam i kažem sama sebi: "Bože, kako su svi pametni"... A onda se zapitam: "Šta ćemo i gde sa tolikom pameću"... Shvati me... Nemam volje za predmete koji na bezdušnost zamirišu... Juče je izostala kiša, ali danas neće... evo u pripremi je... očekujte je... kao uostalom i sneg u aprilu... Drago moje JA, JA znam da ti radiš najbolje što možeš. JA verujem u Tebe. JA volim Tebe! S ljubavlju, JA... Ipak je najutešnije kada već razmišlja ljudska misao o razumevanju, to što sebe razumemo bar donekle, a to što nas ostatak veka i sveta ne razume, ma kome je to uopšte i važno i ostaje da je sve dosta dobro dok ne sevne neka reuma ili sumnja među ljudima... "Moja patnja, moja tuga I bol u toj knjizi stoje; Otvoriš li knjigu ovu, Otvorićeš srce moje"- Hajneovsko pero piše... "Od svih zadovoljstava koja još imam u životu, nijedno nije ravno bogatoj i iskrenoj prepisci sa istinski pismenim čovekom"-Kolin Mekalou... "Kada bismo znali sve odgovre, u životu ne bi bilo tajni. Ni tragedija"... "...vreme je da se krene kad domaćin počne da vodi besciljne razgovore"... "Značaj mog života će ležati u onome što ću uraditi kao živ čovek. Kako ću umreti nije važno, pod uslovom da umrem kao Rimljanin"... "Jer to je jedina besmrtnost, biti zapamćen u svetu živih"... "Odanost je osobina vredna ljubavi"... Opet sam sanjala ali potpuno nebitne stavri, tako da se i ne sećam... Plavo... plavlje... najplavlje... Svojom novom, neispevanom pesmom... (još uvek mi ponestaju prave reči)... iskovaću zrnce mikrokosmosa... u zenici jednog plavog iskričavog oka... "Moj dobri rode, svi su lagali i tvoj su vidik svi pomračili, za svojom srećom samo tragali i svuda krali i sve tlačili"-J.Dučić, koji nastavlja da peva u nama i dalje... "Loman je, rode, most na provali, svi su u pričest otrov stavili, s lupežom svi su novce kovali, sa krivokletnikom zavet pravili"... "A veru moju crkva ubila, A moju sumnju strah zaledio, Usta me laži samo ljubila, Izdajnik samo zamnom, sledio"... "Zaborav je mirno umiranje srca, Bezdušno i bolno odricanje ćutke; Prezrivi dah smrti u duši što grca; Zaborav to znači mreti na trenutke"... "Od prošlosti je duša napravljena; Slike su po cveću zrak sunca od juče; Od svačega je pala neka sena; I usahle reke i sad negde huče"... "I po mirnom putu od mene do Boga, Ide čudno gnezdo, kao bajka gola; A svi zvuci otud što dopru do koga, To je glas još nikad nečuvenog bola"... Samo ljudi izmučeni nemirima noću ne mogu mirno da spavaju... Najstrašnija i najpogubnija pošast ovoga i svakoga veka od postanja jeste nepoštenje!!!... Zato igrajte pošteno kroz život... Obično sa godinama čovek postaje pametniji... No primećujem da neki kako više stare - sve više da izvinete - lape... Čovek u životu ne treba (ne može i sve da hoće) druge od nečeg rđavog da čuva!!!... A šta čovek može???... Može sebe da sačuva... Može sebe da očuva... A najbolje je ako sam sebe od sebe sačuva... I svakako sve druge od sebe da sačuva... "Nemoj nikad biti u sredini, jer ćeš biti u manjini"... 19 april 2013... Maslačak i drugo cveće... Dodati u album "Žuto kao Sunce"... A moglo bi i u album - "Moja glava još uvek meni pripada"... 19 april 2013... Ubusilo... Ubeharalo... Samo da drvo izdrži... Da se od roda ne polomi... Postoji u vama takva unutrašnja vrednost, da će vam je ljudi vrlo teško priznati... Sve manje i manje tolerisati... A sve više i više poništavati... No, ljudi svesni svoje unutrašnje vrednsoti, nikada na jeftin trik neće nasesti... I za kraj samo će okom namignuti... Kad bih previše zagledala u druge - pala bih u nesvest istoga časa... No, ja sam toliko zagledana u sopstveni užas - pa shvatam da mi nema spasa... Ja sam ličnost sa mnogo mana... al od svih mi je najdraža ta što volim da slušam grupu MANA... I nikad ne zažalim što ka tebi izlijem okean dobrih misli... al mnogo zažalim što se ni jedna u tvojoj duši ne pripitomi i bar na minut zadrži... Vrlo retko ili gotov nikad nemojte upitati ljude kako su... jer će početi po šablonu da pričaju... kako im fali ovo, fali ono i tako... ići će do u beskraj sa tom lošom dnevnom dozom energije... Takvi se obično nikad ne sete da pitaju vas - kako ste vi???... No, srećom mi smo odlično... Nekada smo "grubi" u davanju dobronamernih saveta drugima (najčešće ljudi do kojih nam je veoma stalo)... No, ukoliko im se neki naš savet baš i ne svidi - šta oni rade???... Od nas zaćute i okrenu nam leđa... A onda smisle i izmisle neki dobar izgovor za takakv postupak... Zvuči poznato... Dragi ljudi... pokušajte da u životu imate i posedujete što manje... jer sve što više budete imali... više će vas glava boleti...
Нема коментара:
Постави коментар