Život je kad imate jedan remi, jednu pobedu i najmanje 13 poraza... i tako dolazim na ideju da uzmem blok i bojice i da počnem da slikam... Dok sam istresala stoljnjak napolju jeziva hladnoća... prava zima... sneg zaudara sa brda... a kako šiba neka hladna jeza biće da će i u dolini sneg da osvane... sneg i zima... kiša koja se pretvara u snežne pahulje koncem aprila... koliko dugo nismo imali ovakvo nepredvidljivo opsadno stanje... zima usred proleća koje izgleda spava svoj zimski san... proleće koje se smrzlo i koje je promrzlo... i kao da ni Sunce neće više granuti ni neko toplije vreme svanuti... da ipak nije kataklizma o kojoj još neosetno ništa pouzdano ne znamo... Sve što kažem dalje - već je neko pre mene rekao, zar ne???... Sreća pa nam je vreme dozvolilo da uživamo u prvom beharu i da ga uslikamo... no ipak postoji bojazan od hladnoća i mraza - koliko će sve to oštetiti voće koje je već počelo da se trebi... nesme se baciti ni jedna kesa smrznutog voća od prošle godine, jer Bog zna šta će nam do leta i jeseni uspeti da opsatne... OPET JE U KALUPU TUGE IZLIVENO SRCE MOJE, A IZ MOGA PLAVOG NAJLEPŠEG OKA PROKAPALE SU PUTANJE SUZNE, ZBOG GRUBE REČI ČOVEČJE I SVE MANJE LJUDSKE... Najtužnija Srna... Dan kada je umro veliki Princ... Provodim vreme sa ljudima koji su dobri za moje mentalno zdravlje... Ukoliko ste u vezi i dalje se osećate usamljeno, onda to i nije veza... Ako me ikad upitaju zašto sam samac (singl), reći ću im: To je zato što još nisam našla NEKOGA PREČUDESNO NEVEROVATNOG što bi bilo dovoljno da izmenim svoj status ovde... Hahahah... Ljubav nije ono što mi govore... Ljubav je ono što mi čine... I tako svaki dan, već deceniju i malo jače, pa ko nadjača... opstati i preživeti... Ima onih koji više vole smeće ispred mojih vrata... I sa strofama i bez strofa, pesnici ostaju pesnici... I sa pozdravom i bez pozdrava, ljudi ostaju ljudi... No, ni pesnika, ni ljudi - bez uvažavanja nema... U životu ne treba okretati barabama obraz da po njemu nemilice pljuju ili da ga šamaraju... U životu treba okretati i listati jedino stranice nenadmašnih i neprevaziđenih književnih dela... I ima li veličanstvenijeg od toga posla i dela???... Ume Život da nameće, podmeće one zanimljive upitanosti i zapitanosti tek blede neke i daleke... No, Čovek ne sme biti od meke pene i sapunice, već od čelika i da svet pesmom nadjača... i radio do daske pojača... Ojača... Posle svake genijalne misli, Čovek bi trebao da zaćuti... Ono što vredi, nikada ne može da izbledi... Nije na odmet malo filozofski promišljati, razmišljati... Pa tako, recimo, neke tako zavne današnje puke sjedinjenosti, samo su vazda puki slepi slučaj itekako nepremostive razjedinjenosti... Драконским сузама овај свет, па ако хоћете и овај век - никада није веровао... ali drakonskim merama kažnjavanja jeste... Verovali ili ne, moram Vam nešto ipak na kraju dana i priznati: Ja sam se rodila 1800 i neke godine Gospodnje - sunčane, vedre i izuzetno lepe.. I još tada ja sam pisala najdivnije pesme... Ako me je išta besmrtni Šantić u Životu naučio - to je da mnogo poštovana i zadivljujuća pisma Ljudima pišem... Do jučer sam se sviđala ljudima raznim i to ponajviše Dobricama, a od danas ili bolje rečeno od sada bih ponajviše volela da se dopadam ili sviđam osobama Lošicama... Život je ponajčešće upravo tako predodređen tim nekim neumitnim poređenjem ili opet predodređenjem, da doista u životu našem nema, a niti može bivati pametnih spojeva, kao ni brojeva, a ni strojeva, jer život i jeste ona oštra britkost, a ponajviše površinska plitkost uparloženih ljduskih Dušica i Duša... "atom uđe u sunčanu zraku, to li neće u nemirnu dušu";... "Um je samo jedan bez granice, svi su drugi kratkovidni umi"-"Luča mikrokozma"... Svaki čovek ima sfere svoga malog interesovanja... Pokatkad čovek ima dosta više intuicije i te neke prirodne urođene nadarenosti, upravo samo za ono za šta se kroz školski sistem obrazovati nije mogao... Atom ta najmanja nedeljiva čestica jeste isto što i Reč... Što atom, to jest Reč, sve više dalje usitnjavamo i delimo, dolazi do toga da se atom isto kao i Reč sve više umnožava... ali i prazno oseća... Kroz predusretljivu samospoznaju ipak dolazim do zaključka da Jedno Vrhovno Biće Univerzumom Svemudro vlada... No, nisu skoro uvek, predusretljiva sva ta objašnjenja koja se o postojanju Te Vrhovne Istine i oglase... Ili su teško religiozna ili su sumorna... A ona jednostavna ili radosna, gotovo da i ne postoje... Ne postoji Pesma Bon Jovija u kojoj ne nađem bar jedan valjan (suštinski dobar) stih, kojim opet dalje nadogradim neka od svojih trenutnih razmišljanja... Pošto Njeno Veličastvo Nauka i dalje počiva dobrim delom (da ne kažem - leži) u mraku, trebalo bi okinuti na prekidač i opet i opet upaliti Svetlo... Životne okolnosti mogu isprobavati našu postojanost u veri, ali nam nikada iste te okolnosti ne mogu (a niti smeju) oduzeti nadasve veličanstveni ponos... Negde sam juče pročitala kako u Univerzumu vlada neprestani red... I sad se pitam: kakav je to divan red, da u aprilu, ni manje ni više, padne neočekivani sneg???... Ne volim sitna slova, a kad ono sve 4 knjige sa sitnim slovima... Bez malo glume život bi bio vražije dosadan... Kome se sviđam sviđam se, kome se ne sviđam samo može džabe da se nervira!!!...
Нема коментара:
Постави коментар