Juče je sva ta poezija tako krenula iz mene... a danas - danas ne umem ni da beknem... Kao da je toga dana bio moj zenit pisanja... i evo već koliko ni stih da poleti... pa makar i trošan... hvala za sve reči... koje naše tuge leče... Svako dobro!... Juče sam bila velika celina... danas sam u komadićima... Ja bih se odrekla i mišljenja i misli ako tako treba... no neka sila meni tako sve to sipa i daje... i to prosto talo izleće poleće... i šta ja tu mogu... ja sam samo instrument u ruci Božjoj... "Pre nego osudiš moj život, moju prošlost ili moj karakter... Hodaj u mojim cipelama, prođi putevima kojima ja jesam, živi moju tugu, moj strah, moj bol i moj smeh... Zapamti, svako ima priču... Kada budeš živeo moj život onda me možeš osuđivati"... "Jezik nema kosti ali je toliko jak da može da polomi srce... Zato budite pažljivi sa svojim rečima"... "Ako možeš ostati pozitivan u negativnoj situaciji, pobeđuješ"... "Nikad nemojte uznemiravati ženu koja sluša Bon Džovija i koja je rođena u julu... "Ćutanje je ona stara ala, prepuna straha... da opet nešto nepredviđeno preči se pred nama... "Ja volim stvari stare škole. Izlete, telefonske pozive, cveće, pisma, sastanke, kasne noćne vožnje zbog ničega... Stvari koje ljudi zovu "banalnim" danas"... Ipak su ovo vremena nova... drugačija... voli se i veliča život na jedan možda nama još začuđujući način... ali kad se osvestimo biva nam kasno... da bi nešto menjali... sem naravno sami sebe ako izmenimo... Da lepo ti to bilo reći BITNOM... a šta je danas bitno teško nam dokučiti bez greške razlučiti... U globalu muškarci su skoro svi isti, ako ne i jako slični... no ono što odvaja ili izdvaja jedne od drugih mogle bi se nazvati tek nijanse (naravno ne mislim na sive)... Do juče sam možda imala potrebu da pišem na te teme, no od danas ipak više nemam... loš sam ja poznavalav bilo čega ili bilo koga... na tom polju sam ko balavac... Da ti nabrojani naši velikani kao Šantić i Tesla dadoše nam primere drugačije da je ipak najpametnije biti i opstati sam... Hoću li sve današnje fluide dokazati kao Tesla... bez mnogo nacrta po hartiji... onako iz glave... ad hok... Tako je život je takav - kao puls... čas padne... čas skoči... sve nam je aritmično... radost i tuga... red po red... i ničega i svačega... ako bar je dinamično i statično... naizmenično... Dobro radujem se čuti i drugačije podatke... Tesla je ipak više voleo golubove, nego neke "ljude"... Malo šale nije na odmet ni danas... Kod mene je sasvim drugačije... bura... a ja mislila kulja lava sa Etne vulkana... kad ono pravi brodolom... "ŽIVOTNA TRAGEDIJA JESTE ŠTO POSTAJEMO STARI PREVIŠE BRZO I MUDRI PREVIŠE KASNO"... Proučavamo fenomene prirodne... posmatramo i po malo se plašimo... ali ima li većeg i zagonetnijeg fenomena u prirodi nego što je to Čovek... Neke svoje unutrašnje bure bolje prećutati... ljudi okolo vas ne bi razumeli ili bi razumeli samo iz svoje perspektive... a jako je važno baš u tim momentima predati svoje tovare tuge Gospodu Koji je vazda u svakome od nas i svako od nas... Baš, baš želim da sutra gledam Štrumfove... i njihovu avanturu u skrivenom selu... sutra je predivan dan i trebalo bi ga provesti van ovih naših otadžbinskih prostora... čujem sutra je nekakvo "glasanje", a mene to uopšte ne zanima... Ako Bog da ja odoh gledati u inostranstvu dva super nova filma... Skriveno selo i naravno dramu Noćne zveri... i sledeći vikend davaće se dva odlična filma - no tu morate napraviti rez pa gledati samo jedan... oba idu u istom terminu... ovako sutra ja imam na raspolaganju čak da pogledam oba filma... "POBEDA JE UVEK MOGUĆA ZA OSOBU (LIČNOST) KOJA ODBIJA DA PRESTANE BORBU"... "KADA VOLIŠ ONO ŠTO IMAŠ, TI IMAŠ SVE ŠTO TI JESTE POTREBNO"... Kad reči među nama utihnu rodi se jaz sumnje... neke neprijatne slutnje... Ništa ne razdire naš um koliko to može jedna sasvim obična humana sumnja... sumnja da nas neko lep laže... vešto vara... i tako dalje... Ljudski je baš toliko nisko pasti, ali je još više čudo Božje iz sopstvenog pakla vaskrsnuti... Neiskrenost je jedino nevreme koje može da sruši sve lepote Života... Pa možda jeste tako globalno... Ja sam jako iskrena i prema sebi, pa još više prema ostalima... no zakon karme mi često baš tako ne vraća... Ali nije važno, zar bi neznalica kao ja učila drugačije nego iz sopstvenih promašaja... i pogrešaka teških... I možda je danas na ovaj veliki svetli dan i na velikog sveca Svetog Simeona Dajbapskog čijim molitvama da nam Gospod oprosti sve što treba - dođe vreme da stavim tačku na sve svoje nepromišljene gluposti... na svoje burom ishitrene poteze... Između lepog i tužnog nit je vrlo krhka... Čistim Izvorima i vodama više ne prilazim, jer mi duša uprljana postade... a znam da bi samo kap svetinje sve moje tuge ublažila... Ako bi se odrekli svojih misli i mišljenja mislim da bi to bilo ravno smrti... Postoje lepi momenti mahom kratkotrajni koji po nekom kosmičkom dopuštenju dođu samo zato da iscede iz nas onaj suvišak nekog fluida dobrote...
Нема коментара:
Постави коментар