Snagu nam dariva samo ono što nas učini srećnima, a istu snagu nam oduzim sve ono što nas učini nesrećnima... Takođe, snagu nam daje i ono neprimetno što ignorišemo i sve ono što brišemo... Za svu večnost izbrišemo... Da bi uživali u praznicima potrebno je nešto više od dobro postavljene trpeze - lepo i sunčano vreme... i potrebno je nešto više od uznemiravanja drugih "porukama" kojima ni mesta ni vremena nema više... I zar neko umisli da ih je za Boga miloga i bilo... Posle praznika mogao bi se prijaviti svaki pokušaj daljeg uznemiravanja... Danas gluvarimo, a sutra ćemo popadati od rada... Egziperi: "Poraz rastavlja ljude. Poraz uništava ono što je bilo stvoreno"... "A čovek na kraju krajeva ide uvek onamo kuda teži"... "Ali onaj koji u srcu nosi katedralu koja će tek nastati, taj je pobedilac. Pobeda je plod ljubavi. Jedino ljubav raspoznaje ono lice koje treba izgraditi. Jedino ljubav vodi ka njemu. Razum koristi jedino ako je u službi ljubavi"... "Život se ne može izraziti stanjima nego pokretima. Jedina pobeda u koju ne mogu sumnjati je ona koja se nalazi u sili klice. Posejte zrno usred crne zemlje i ono je već pobeda. Ali treba sačekati izvesno vreme da bismo videli likovanje pobede u zrelom žitu"... "Žito nije samo telesna hrana. Hraniti čoveka ne znači samo toviti stoku. Hleb igra toliko raznih uloga! Naučili smo da u hlebu vidimo izraz ljudske zajednice, stoga što hleb lomimo u društvu. Naučili smo da u njemu vidimo odraz veličanstva rada, zbog hleba koji treba zarađivati u znoju lica svoga. Naučili smo da u hlebu vidimo suštinsko sredstvo milosrđa, zbog hleba koji dajemo drugima u časovima bede. Slast hleba koji delimo sa drugima ne može se ni sa čim porediti. A eto gde je odjednom sva moć te duhovne hrane, tog duhovnog hleba, dovedena u opasnost"... Nisam asocijalna... samo se ne družim sa idiotima... Ja sam kao mesec, tako usamljena, i prepuna nedostataka... ali baš kao i mesec, ja uvek sijam u vremenima tamnim... Sijam onima kojima treba da sijam, a druge (nebitne i sporedne) pomračim... Pametno je trošiti energiju, pa razmišljati recimo o tome koju smo knjigu pročitali, prelistali, od prijatelja posudili, kupili, a dok je sasvim dangubno zavirivati tamo negde gde broje ko naše i nekorišćene i neotvorene profile posećuje... ili ko nam sve te dosadne poruke proba jednom godišnje da šalje... Toliko o svemu tome... Prijava će da radi... Živelo Njeno Visočansto Knjiga i Poezija!!!... Onu mislenu dobrotu koju vam emitujem i šaljem danas, želim vam je isto tako sutra i još više - dok traje sveta i veka... Koliko se sećam, ne postoji prvomajski uranak, koga nije pokvarila kiša... ali postoji i uranak koji je zbog nekih okolnosti ista ta kiša još većma ulepšala... Jadna je ona zemlja u kojoj od svoje plate ne može da preživi pojedinac, a kamo li porodica... Prisećam se onog perioda kada su mi zakinuli mojih predragocenih 10 procenata... Tek da natrunim i za danas sve po malo trunčicama proklijale ljubavi u meni... koju niko i ništa i više nikada neće moći, a ni pomoći zamračiti, pomračiti ili nad mojim bićem smračiti...
Нема коментара:
Постави коментар