ПАСИЈА...

Страсник у конвоју 

овог немирног неспокојства 

жељом да досегне 

на степеник нарави пркосне 

што барјак повољности разлистава 

као дрвеће своје зелене листаре 

у пролеће 

ту где ћутањем надпевавамо 

данашње кишне ларме 

напевом пријатности 

ту где још поспаност 

укус очараности 

сласним учини 

и отпор кроз писања ткање 

стамено 

мада турбине нанизане 

на трен кртости ове 

стоје 

све док смотрено точимо пиће 

од априлске кише, 

а у мени чворновата прерасподела 

ове јаке пасије, 

где корак по корак 

разлећу се чилаши дивљине 

по коштаној сржи утехе и туге, 

па само још финоћа 

и реч охрабрења 

тек скрита 

под заштитним набором 

твога десног ока 

и тако јаким жељама 

навучем капке 

у редове ових воља 

без повика...