недеља, 9. април 2017.

ODBLESAK JEDNOG POTONUĆA KAO USKRSNUĆA...





"Nema ničeg jadnijeg od starih liričara.
Liričari bi trebalo da se sakriju na svojim
izgubljenim ostrvima
kao Sapfo,
trebalo bi
da umru
mladi ili ako im
sudbina nije naklonjena da u tridesetoj
izvrše samoubistvo,
kao Jesenjin,
trebalo bi da polude
kao Helderlin,
da se povuku iz sveta
kao Trakl
ili bar kao Rembo
da proćerdaju život
bez poezije u Africi kao
cinični trgovci oružjem"...



Fridrih Cauner

"Kako često umire nešto u čoveku. Život je zaražen klicom smrti. Skliski puti ravnodušnosti napred, i ono što se beznadežno mučilo da dopre do svesti prošlo je, izumrlo, prediveno kao da više ne postoji. Pepeo i trulež su nepotrebni, čovek u osami, umire stalno. Fatamorgana i misli na opaku žeđ čiviluci su sećanja" - Fridrih Cauner... "Nikad nisam shvatio zašto se dan mora sastojati od buđenja i spavanja tako da se ovom kratkom, kratkom, kratkom, kratkom, suviše kratkom životu ukrade trećina vremena"... Postojimo li samo kada nas se i sete... "Mišljenje je najčistiji oblik stvarnosti. To je konjuktiv realnosti. Teškoća pri tom ostaje kako te slike tumačiti"... "U jednostavnim stvarima leži velika mudrost"... i dalje pomislim kako sam samo slučajni uljez vlastitog života... "Ja sam JAKA ŽENA... Držim svoju glavu podignutu... Kažem što mi je na umu... Ne dozvoljavam ikome da me spusti zato što ja stojim na mojoj zemlji"... Ta poezija iz samih rika, vika, uzvika i povika, iz dubina, jeste lepota teškog i teškoća lepog u jedan isti neponovljivi trag i mah... Ubi nas "užasna ljubav" prijatelja... Vrlo često pesnik nema temu, ali ipak ima tremu... Ko bi to usred julske žege prošetao svoju malenkost u jednom toplom zimskom kaputu... Lepota katastrofe i katastrofa lepote, to si ubijeni Pesniče Ti... Vaskoliki Ljudski rod, trenutno takav kakav je, ipak treba da shvati da i najobičnije seljačko kljuse ima dušu... Jeste to je vrlo tačno da u svakome od nas postoji onaj neuništivi i nesalomljivi Borac, ta naša unutrašnja duhovna snaga, ali isto tako sve to opstaje samo do onog časa dok neko nečim i ne učini da tu unutrašnju našu snagu nekako i ubije u nama... Mnogo uzvišenija životna, književna, filmska, pa jednom rečju i umetnička vrednosna tema, ako ne i najlepša jeste svakako NEPOKORNOST... NIKAD NIJE BOLJI PORAZ OD POBEDE... Lepe vesti dolaze samo onima koji znaju da čekaju... "Samo voli - i smeš da radiš šta hoćeš!"-Sv. Avgustin... "...onaj ko istinski voli nikad se ne ponaša pogrešno"-Hans Jeloušek... "Intuitivna osoba lako previđa "neumitne činjenice" realnosti, dok ona koja je realna nema inspirativne vizije budućnosti..."... "...onaj ko ume dobro da sluša često ne ume baš mnogo toga da ispriča, dok je... onaj iz koga priče samo izviru obično loš slušalac"... "Na osnovu napada i odbrane promenu je zaista iluzorno očekivati"... "... kao prvo, proces razumevanja još uvek ne opravdava povredu"... Zašto nema iskenog pomirenja u svetu????... Zato što počesto superiornije strane neće da priznaju da su nekoga veoma duboko povredile... "Naravno da oproštaj predstavlja preduslov za pomirenje - ali ono se njime još uvek ne postiže"... "Pomirenje pretpostavlja oproštaj, ali samim oproštajem ono još uvek nije postignuto"... "Opraštaj je, dakle, autonomni čin povređene osobe... Korak opraštanja može da učini samo onaj ko je povređen"... Kvarno vreme - pokvareni ljudi... Mišljenja sam da je Rusija najbolja destinacija gde bi trebalo otići ukoliko smo žedni da se napijemo dobre votke... Zatrpani vlastitim poteškoćama, doista nemamo kad da razmišljamo još i o tuđim teškoćama... Možda zvuči - sebično???... Lepo jeste kada vam neko kaže kako se oko nečega sa vama slaže... Ali je mnogo lepše i najbolje ako vi uopštene ne očekujete da se taj neko drugi sa vama po pitanju mnogo čega i složi... Postoje grupacije, pa i pojedinci koji stvarnost natapaju negativnim elektricitetom i to sve slobodnije i otvorenije, pa posle kad se desi nešto tragično, obično neko treći bude kriv... neki đavo il nešto tome slično... U trulom gradu sve je trulo... Pucaju cevi... Nestaje vode... Isključuju struju... Ovi što su se oko tebe skupili, nakupili i namnožili - nisu tvoji prijatelji... To su oni radoznali i znatiželjni... Istina - ako je istina (ukoliko jeste istina) - nikada ne može biti zastrašujuća... Laž je ta koja straši i ljude plaši...

Нема коментара:

Постави коментар