Pisala bih, no hartija i dalje zjapi prazna... Apsurdnost iščekivanja tog famoznog Godoa... Još nisam uspela da priuštim sebi jedno krstarenje plavetnim Mediteranom... Osećam se bezvredno i porazno prazno... i zar bih opet mogla pisati o istom - ne ni pod razno... Zamorena svojim nemišljenjem u pokušaju još da istrajem... Osećanje raspeto i sapeto... Antoan de Sent-Egziperi: "Vređa me jedna očigledna stvar, koju niko neće da prizna: život duha je isprekidan. Život Razuma je jedini stalan, ili bar približno stalan. Ali duh ne posmatra predmete, on posmatra smisao koji ih međusobno povezuje. Lice kroz koje čitamo. I duh prelazi od potpune slike na potpuno slepilo"... "Jer ljubav je veća od bujice reči. I čovek se nadlakti na prozor, pod zvezdanim nebom, i ponovo oseća odgovornost prema deci koja spavaju; odgovoran je za sutrašnji hleb, za san supruge koja počiva, tako krhka i nežna. O ljubavi se ne diskutuje. Ona postoji. Neka dođe noć da mi se ukaže nešto stvarno, što bi zasluživalo ljubav!"... "Ali poraz zagnjuruje ljude u jednu atmosferu zabune, dosade, i iznad svega besmislenosti"... "Ponekad stvari su jasnije nakon što odspavam... i posle kolačića"... NEMOJ SE HVALITI DA IMAŠ SLAVNU OTADŽBINU, NEGO ŽIVI TAKO DA JE BUDEŠ DOSTOJAN- kaže AristoteI... HEROIZAM JE SAMOPOŽRTVOVANJE ISKLJUČIVO U IME PRAVEDNOG CILJA - Skopin... U RATU TREBA VIŠE TUĆI U NERVE NEGO U METU-Lidel Hart... U PRAVEDNOG STAREŠINE I MAČ ĆE PROCVETATI-vojnička poslovica... RATNO DRUGARSTVO JE NESEBIČNIJE OD LJUBAVI-vojnička poslovica... SREĆA JE SAVEZNIK JAKIH I VEŠTIH U SVOM ZANATU-Suvorov... "Ponavljaj ovo dok ne shvatiš: Ja ne trebam ljude koji ne trebaju mene"... I konačno evo je ona kiša što je u oblacima zamirisala još juče... Totalne osame jesu najsigurniji način da prevaziđete sa uspehom svu sopstvenu bol i patnju... Nisam ja takve sreće nikad ni bila, da živim kao sav normalan svet... Dok god zavisimo od tuđe volje, od tuđih htenja i od tuđih želja - gubimo samo jedno: svoje najdragocenije vreme... tako ustvari gubimo sami sebe... Grmi... prosuće se kiša aprilska... stamilo se i mrko naoblačilo... "Samo zato što sam dovoljno jaka da se izborim sa bolom, ne znači i da ga zaslužujem"... СВЕ ЈЕ ЛЕПО ШТО МИРИШЕ НА ПАТЊУ... Ево дивног дана коме се треба радовати, јер ми стиже 7 нових књига поезије: 4 од Десанке и 3 од Шантића... Немојте се више бринути, а ни питати где сам ли или како сам ли... Ето, сада ће и "Сенке по води" моћи још више да нарасту са омиљеним ми песничким штивом... Биће ово као и увек најдивније откриће Десанкиног, а и Шантићевог духа и душе, које засигурно има у сваком нашем човеку... Таман окончам један пројекат звани "Белешке", кад оно дође време за већи подухват као што јесу "Сенке по води"... Живите своју поезију... RIJANON - vizija u belom i zlatnom.... koliko beše lepa još više beše i strpljiva, pa istrpe sva Puilova zlostavljanja bez ikakvog protesta... trpela muke i nepravdu sa strpljenjem koje beše za svaku pohvalu... Njena priroda beše povezana sa konjima... Jahala je belog konja prekrivenog najfinijom svilom izvezenoj u zlatu... Povezuju je sa rimskom boginjom konja IPONOM... Ovo keltsko božanstvo slave i poštuju i Rimljani... MED ili MEV lepa zla kraljica Konakta... IZOLDA irska lepotica i isceliteljka i vitez TRISTAN - intenzivna i večna ljubav... U začaranoj šumi živelo je dosta lepih i neobičnih devojaka, koje su uhodile i pratile zaposlene vitezove... Ova dama SANS MERSI vila vesnica smrti privlačila je svoje ljubavnike radi vlastite zabave... Učinila je svojim uticajem da se u nju duboko zaljube, a onda ih je ostavljala očajne i bezvoljne ukraj jezera... Umorni vitez spava i sanja, a benši - žena vila ga je očarala... "Nek moje srce ne prepukne od tuge danas, jer morske plime naše svakodnevne tuge su jake, a ja sam sama tuga"-pevala je Dirdri tužna... I još jedan meni drag ženski lik iz keltske mitologije... MORGANA LE FEJ, kraljica Avalona, sa Ostrva Jabuka, zimska boginja tame i smrti... Paradoksalna priroda Morgane le Fej ogleda se u njenoj dvostrukoj ulozi kao isceliteljke i "crnog" maga, kao Arturovog neprijatelja dok je bio živ i njegovog zaštitnika kad je umro. Iako je obrazovana u manastiru, uspela je da postane umešna čarobnica... Blodved... koju načiniše Mat i Gvidion od cvetoca hrasta, žutilovke i livadskih trava... udata za njihovog rođaka Lijua, no prevarila ga sa lovcem po imenu Goronv... Od nje postade sova, a od Luija orao... Tako je najlepše i magične žene na svetu Blodved koja je "rođena od cveća" ili koja je imala "lice cveća", stvorena iz ruke čarobnjaka Gvidiona i Mata, izdajnica svoga muža Lijua i nevernica kleta, iz osvete na kraju pretvorena u pticu noći sovu... "Najlepša, najplemenitija i najblagodarnija žena na svetu"... Dama od Fontane... Među keltskim romansama, moj omiljeni lik, tj, najomiljenija junakinja jeste DAMA OD FONTANE... Keltska mitologija jeste mnogo interesantna, evo polagano otkrivam... Pa i nije čudo... Sigurno su nekad Kelti stigli i u ove naše prostore... Tako postade i ostade LUG keltski bog sunca, umetnosti i zanata, izuzetno vešt ratnik, bleštav, nenadmašan u igri koju je i sam izmislio, i njegovo ime znači "ONAJ KOJI IMA PUNO UMEĆA"... Eto, ja se rodih u Lugu i živim u Lugu... U ovom životu nema jeftinih putovanja, stoga sam ja po prvi put sebi ove godine priuštila mnogo skupo i skupoceno putovanje... U životu nije samo dovoljno da čovek bude odlično sam... Takođe jeste potrebno i da bude odlučno sam... Počesto poželim da ne čitam slova nekih napisanih reči... Poželim tek toliko da oslušnem dobar zvuk i muziku mnogo bolju... Dar pisanja ne treba nikada iskati... Prosto, najmanje kad se čovek nada, reči krenu same da se nižu u nisku, u tu fantastičnu misaonu listu... Ozbiljnost sa kojom pokatkad prilazim tom pokušaju zvanom - pisanje, jeste i onda, kada na neke misteriozne, a muzikalne teme, tek promislim neozbiljno ubedljivo, a nadasve oproštajno i neuvredljivo... Sebični su neobično pametni... Svoje najlepše unutrašnje misli, sebični ljudi ipak požrtvovano čuvaju samo za sebe... I zar ne bi trebao biti nedostižan san ili bar neka večita težnja u samom čoveku, da upravo ovde i sada dobro iskuje i iskleše ovu jednu malu misao svoju, vrednu samo njegovog ličnog unutrašnjeg htenja, a pred kojom ne mora ama baš niko da se zadivi ili, ne daj bože, začudi???... Pravilno može disati samo bezuslovna i bezgranična Vrlina zvana Sloboda... Umesto pitanja: šta radiš, priupitajte ljude koliko su svesni svoga disanja, da li pravilno dišu itd... I pisati može ko god hoće za tebe, ali disati to možeš samo ti sam za sebe... Jedino pri disanju moramo biti okrenuti na isključivo mišljenje da u tom unutrašnjem mišljenju dišemo samo sami za sebe... Oteti se stegama kalupa, bilo bi ponajviše onda i samo onda, kada u pisanje umećemo ponajvećma druge, a najmanje ili gotovo nikako sami sebe... Kad muzika misao poćera... Najčešće jedan od prosečno običnih dana, nečujno usisa i proždre unutrašnjost te neke njegove sopstvene crne dubine i večno zjapeće teške tmine, gde počesto s jutra najlepša idilična svetlost opet i tek ponegde bljesne i sine... Da bi se i ovo rimovalo, moram da izaberem reč SEREM... I tako serem i kad ruke perem i kad neku dobru novu misao uberem, ali i kad SEREnadu izaberem i kad prašinu sa tabana sperem... Sreća nije prazna vreća i ne može dostojno da vređa, a ipak jeste reči neke reći, u pokušaju većem i ređem i od svake granice današnje što je samo Ja, sa ne baš nekim naročitim uspehom pređem i za moja leđa smetnem... Luna Fortuna... Više ne bih skočila ni u baru, a kamo li u vatru za neke nazovi ideale... I koliko znači što je čovek za 10 po 10 godina stariji... jer zaista je svakih 10 leta i za po 10 procenata još pametniji... Bila jednom jedna neutralna zemlja i ona je u krvavim ratovima najbolje moguće prošla... Nekada sam bila jako naivna pa sam se zaletala braneći nešto ko tele pred rudu što poleti... No, sada više ne... I da svi kažu da je nešto dobro, ja ću da ćutim, jer kao što rekoh ono što ne poznajem neću ni da komentarišem... I tako... Moglo bi se dosta reći... Eto, nove inspiracije... Uživancije... Za ono što do detalja ne pročitam i ne proanaliziram (jednom rečju - ne proučim na tenane i kako valja), ne mogu tvrditi, a ni reći da jeste dobro i korisno ili da valja... Tako mi ostaje da suzdržano ćutim i da se ne upuštam u ocenjivanje dotičnog pisanog materijala... I ne mogu reći ništa više od ovoga... Reč "briga" nije baš najadekvatnija i zato bi je trebalo izbegavati u svakodnevnom govoru, ali i pisanju... Naprosto niti volim tu reč, a niti osećaj neke bespotrebno natovarene brižnosti meke i daleke...
Нема коментара:
Постави коментар