МАЕСТРО...

Отпркосимо 

ову некорисност ћутања

ваљано јесте

и пусти да ти разоткријем

пре фајронта

све седефасте џелате 

ове осаме

што је умарширала јутрос

у наше прве изговорене речи

личећи на пајаце...

Авенијом сна

мирисали су бели јасмини

а пешчаним сокаком

по црвенкастом песку

ходао је маестро

и један весели акробата

а њих су засипали

чудесни ветрови

бојног отрова

и тако стилом свога обрта

испостили су живот

тај велики уметник лисац

и једно мало шкрабало...